Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УС’ЛОВИ ПОСТАНКА ДРЖАВА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

293

“У тгогледу начина ратовања и наоружаша као и ратне тактике, гвизантиски писци наводе да Словени с једне стране, —: „дивљи“, „несложни“, „са много главара који се међусобно не слажу“" и који у „рат улазе без претходне објаве, a завршавају га једино под припиской оружја“, с друге стране, „при ступашу у борбу као пешадија наваљују на непријатеља групно. „Носећи у рукама „мале штитове и копльа“ и скривени за „за какав мали камен или ма какво дрво“ одатле насрћу на непријатеља. („То они стално упражњавају у Прдунављу, где им je седиште, против Ромеја и других варвара“.)-(15) Колику су опасност такви Словени претстављали за Византију види се из мера које .су против њих предузимали византиски цареви. Да би спречио упаде Словена и других варвара („овим за ратовање бескрајно загрејаним племенима“) Јустинијан I осигурао je северну границу државе, односно, десну обалу Дунава (и „унутрагшьост“) „многобројним утврдама... и дуж читаве обале разместио војне стражарнице („неисказано много стражарских кула“) да би помоћу њих спречио прелажење. .. неумољивих и дивљих непријатеља“ (16). Али, ни утврђења ни војни отпор Византије нису задржали Словене и њихови су напади из године у годину бивали све јачи. Прокопије извештава да су Словени из Подунавља 548 „прешавши реку Дунав починили страшна- злодела над свим Илирима све до становника Драча...“ У том походу, наводно, пошло им je за руком „да освоје и много тамошвьих тврђава које су дотле сматране као сигурне.,. За гьима су ишли илирски архонти са војском од петнаест хиљада људи, али нису имали смелости да се игде сасвгпи приближе непријатељима“ (17). Године 550 поново je војска Словена „неочекивано“ поразила „архонте ромејске војске у Илирику и Тракији“ (18). И у овом походу заузели су Словени наводно „много тврђава“. —• Уз описивање освајања града Тапира (19) Прокопије указује и на свирепо држатье Словена према заробљеним Ромејима (на спаљивање, набијање на колац и др.). Године 551 поново je „на земљиште Ромеја провалила толика маса Словена као никад пре.. .“, с иамером да освоји Солун. Обазвештени да најистакнутији Јустинијанови војсковођа Герман долази у помоћ Солуну и Словени су променили правац кретања и „прешавши редом све илирске планине створише се у Далмацији“. И онде, „поделивши се у три трупе... почините страховита недела ... пљач-

(15) Исто, стр. 35. (16) Исто, стр. 54, 58, 66. (17) Исто, стр. 38 (све код византиског писца Прокопија). (18) Византиски извори, код Прокопија, стр. 41. (19) Док се посада овога града бранила од Словена поливањем са градских зидина „јако загрејаним уљем и смолом“ и бацањем камења, дотле* Словени „притиснуше мноштвом стрела и присилише их на повлачење са нвице зидина, те прислоните лествице уз бедем и заузеше град на пуриш“ »(Исто, стр. 43).