Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

II Авари или Обри, племе турског порекла, кренули су средпном VI века из Централне Азије у Европу под притиском западних Турака са седиштем у Туркестану. Преко територије, која се пролезала изнад Црног Мора, прешли у средње Подунавље и ту се задржали. Њихова војска бројала je тада око 20.000 војника, условном коњаника, Били су чврсто уједињени под својим војсковођом који се звао хаган. По доласку, понудили су Византији, уз велику новчану накнаду, војну помоћ против племена која су из области Кавказа нападали Византију. Покорили су Бугаре на северној обали Црног Мора, дошли до ушћа Дунава и угрозили, вероватно, и онде настаньене Словене. Населили су се у Панонској Низији неточно од Дунава, пошто су претходно подјармили и раније досељепо Гепиде, као и остатке Словена и Хуна. Овим припајањем војска им je нарасла на 60.000 ратника. Био je то велики племенски савез разнородних племена на границама Византије у коме су , доминирали Авари због своје раније постигнуте, чвршће војне организације, јако истакнуте улоге војсковође, због веће ратоборности и организоване покретл>ивости (26). Заплетена тада у тешке ратове и с Персијанцима и у Италији Византија није била у стану да се. и против Авара с војском ангажује. Цар Тиберије настојао je да нову опасност отклони дипломэтским путем користейи се ранијом тактиком Јустинијановом (27). Године 576 —579 послао je изасланство аварском вођи Бајану да би га наговорило да зарати против Словена. У случају успеха овим би се паралисала два непријатеља, Бајан je, наводно, и заратио „пустошећи поља“ и „палећи села Словена“, истичући притом да у рат није ушао на потстрек Византије, већ због тога што се Словени нису покорили Аварима, нити су пристали на плаћање данка (23). Поводом овог аварско-словенског сукоба Менандар je забележио да je, на тражење хагана да се Словени и у Склавинији покоре, одговорио словенски вођ Дауритије (и друге „вође с њим рекоше“): „ко je ... тај од људи који ce rpeje на сунчевој светлости који he по-

(26) Од 562 или 568 до 532 Авари су имали војсковођу по имену Бајана, у чијој je породици већ било успостављено наслеђивање функције. Baja н je био највећи аварски вођа друге половине VI века. Под његовим вођ стЕОм извојевали су Авари своје највеће победе у борби с Византијом и осталим народима на Балканском Полуострву“. Њега je наследио млађи сип, а овога je збацио старији (Византиски извори. . . , код- Менандра Про тектора, стр, 87).

(27) „Целокупна Јустинијанова политика на Дунаву оснивала се на сдр жавању равнотеже и узајамне борбе међу варварима. Јустинијаново нэпуштање те политике отворило je врата Аварима“ (Византиски извори. .., стр. 95).

(28) Словени у Склавинији, рекло би се, имали су независтан положај и према Византији и према Аварима бар у овом моменту. И како дотло нису пустошени, код њих су се морала нагомилати блага опљачкана од Вг.< зантије. Ово би могло послужити као стварни разлог за напад Авара на Словене (Исто, стр. 91—92).

295

УС’ЛОВИ ПОСТАВКА ДРЖАВА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА .