Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

веровање у много богова произилазило би из родовско-племенске расцепканости -(сваки род и свако племе имали су неко своје божанство), a наговештаји*о ј одном врховном богу (код Словена Перуну - богу мунье) одговарало би већ заведеној пракси избора. једног војсковође над већом трупом племена. Осим тога, и већи ратни подухвати не би се могли извести без једне чвршће команде и усклађивања војних операција, понекад и с копна и с мора, како je несумњиво било у опсадама Солуна и пре доласка Авара. Разуме се, претставе код Словена о значају власти - једнога човека нису имале много заједничког са претстазама византиских писаца о таквој власти оличеној у личностима римских царева и војсковођа. Код Словена функција врховног војсковође била je изборна. као код. Германа и других варварских народа на истом степену развитка, а трајало je одређено време, према овлашћењу друштва. Револуционарне промене које ту власт уздижу до наследие функције у једној породици - они join нису достигли бар о томе немамо сигурних података у византиским изворима. Тадање друштвено стање кол Словена само je претходница оном поретку који се назива установом монархи je. 5. Ратовање Словена с Византијом све до пред крај VI века имало je претежно пљачкашки' карактер. Забележено je од стране многих византиских писаца како се Словени са „богатим пленом“ или са „неизмерним благом“ враћају у „своју земљу“ - у подунавске области. Чести и такви ратови усмерили су посебним путем и раслојавање словенског друштва, стварајући имовинске разлике између породица, родова и племена на бази ратног плена. У ратовима највише су се богатиле војне старешине. Beh по самом унутрашњем реду који у племенима влада, највећи део плена припадао je вођама. Била им je то надокнада од стране друштва и за успешно ратовање и за већи степей опасности којој се у ратовима излажу. Без тога не би имали разлога да се посебно залажу. Осим тога, изостао би и потстрек за истицање и других у ратној вештини, која je у то време од свих људских врлина била на највишој цени. Али, с друге стране, животна несигурност, непрекидни ратови и кретања успорили су код Словена развитак производње употребом робовског рада. И овде су ратни плен и ратовања због плена, као и код других варварских народа, претстављали уносно занимање, неку врсту замене развитка производње. Отуд код Словена и одређен одноц према ратним заробљеницима, найме, појава адоптирања или пуштања на слободу уз извесну цену, . или, просто уништавање. 6. На раслојавање словенског друштва указују и напомене византиских писаца о положају жене и неким односима у браку (51). Породица je код Словена тога времена несумњиво патријархална,

(šl) Псеудо-Маврикије наводи да су словенске жене „честите изнад сваке људске природе“ и да се после смрти мужева већина жена убија „не сматрајући животом у удовишту“ (Византиски извори. . , , стр. 132),

301

УС’ЛОВИ ПОСТАВКА ДРЖАВА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА