Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

а брак моногамии. Жена je у породици затворена и подвргнута власти мужа. Сматрала се део н>ега самог, као оружје или накит, који су се исто тако полагали у гроб са умрлим ратником. 111 Средином VII века завршено je насељавање Словена на Балкан уз непр’екидну борбу с Византијом и с Аварима. Њихово кретање у току насельавагьа ишло je у неколико праваца. Једна велика трупа Словена населила je Источне Алпе долину Муре, котлине Цел>ску и Љубљанску, Источну Корушку, Горњо-дравску долину и долину Соче. Словени су продирали у ове области борећи се с Баварцима. Одатле су се ширили једним делом у Панонску Низију подвргавајући се власти Авара. Из Паноније и Склавиније кретале ■су се друге трупе Словена према југу долинама Мораве и Вардара у залеђе Солуна. Са ове територије одвајали су се за Солун, затим према Цариграду, према Грчкој кроз Термопиле, онда за Епир и према Драчу. Словени су силазили и на Јегејско Море идући морем .до Мале Азије. Трећа трупа Словена продирала je између Дунава ;и балканског планинског венца према истоку до Анхиала на Црном .Мору. Далмацију су населили исто тако панонски Словени преко данашше Босне и Клиса до Салоне. Претпоставља се да je у VII веку и Грчка до Пелопонеза била насељена Словенима. Народно, :интензивним словенским насељавањем нису били захваћени једино градови јужно од Македоније, брдовити предели, обала и јегејска ■острва мада су и тамо нађени трагови словенских насеља. Успешно ратовање Словена с Византијом и њихово насељавагье на византиске територије ояакшала су неколико фактора: прво, масовност и велика покретљивост Словена уз лако напуштање запоседнутих предела и Тхрилагођавање новим, јер су им основна занимања била примитивна земљорадња и сточарство. Друто, друштвени поредак код Словена, односно родовско-племенска демократија ■са изборношћу органа и поштовања ауторитета вођа без принуде. Затим, томе je много допринео и савез с Аварима у коме je извршена концентрадија већих снага Словена под једним војсковођом. Посебно, томе су много допринеле и околности у којима се Византија тада налазила. , Откад je Западно римско царство потпало под власт Германа, многе византиске владаре заокупљала je идеја о обнављању негдашње Римске империје. Најизразитији заступник ове идеје и борац за њено остварење био je цар Јустинијан I. Међутим, његови великодржавнички планови на обнови царства нису имали одговарајућу материјалну подлогу и погодне спољнополитичке околности. Јер, Jy■стинијан je наследие земљу ослабелу претходним ратовима, нарочи'то с Персијанцима, са мьло домаћег елемента у војсци, уз то готово

302

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА