Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

опустошену од Гота и Хуна, који су током IV и V века прелазили Балканом. И док je западни део царства пропао под налетом Германа, Византија се одржала захваљујући једино својим великим финансисЙим средствима пошто je од западног дела била и привредно јача и гушће насељена и вештим дипломатским акцијама. Наиме, и с Персијанцима и с варварима Византија je ратовала, али се врло често откушьивала данком, паралисала њихове нападе преговорима, завађала међусобно варваре, на крају, примала их у војску м насељавала у своје покрајине. Оваквом тактиком посебно се истицао Јустинијан. Захваљујући тој тактици он je и могао да се упушта у велике ратове против Германа и у Италији и у Африци, који су тамо већ били засновали своје државе (52). Уз ратове који су му и донели територијалне успехе, Јустинијан je имао велике идеје и остваривао Их и у области грађевинарства и културе. Да би обезбедио потребна материјална средства и за вођење ратова на западу и за остваривање планова на унутрашњој рестаурацији царства, који су тешко оптерећивали државну касу, Јустинијан je сваки час расписивао нове порезе (53). Његове финансиске мере и апсолутистичка владавина изазвали су незадовољство у грађанству и страначке борбе а на селу честе сељачке устанке. И Јустинијаново време карактеришу, поред стварних територијалних успеха и у Африци и у Италији, као и врло значајне културке тековине и грађански ратови и велики унутрашњи поремећаји. У таквим околностима падају аварско-словенски напади на Византију. И добрим делом, Јустинијанови ратови и унутрашнье кризе Јратовима изазване олакшали су продирање Словена на Балкан. Јустинијан није био у стану да се истовремено и против њих јаче антажује. А кад се ангажовао често његова војска није била способна да се прилагоди аварско-словенском начину ратовања. 1 Уређена и жонцентрисана, наступајући по унапред утврђеном плану, - разбијена на, једном месту и у мочварним пределима око обала Дунава, најчешће није могла да се поново групише и настави започету акцизу. Авари и Словени, напротив, имали су и те предности над византиском војском, што су били далеко бројнији, и, затим, што су и разбијени могли да наставе успешне герилске борбе и са мањим групама. После Јустинијанове смрти настали су врло тешки дани и за Византију и за његове наследнике. Они су имали да исправљају, како каже професор Острогорски, „велике грешке великог цара“. Италију су, добрим делом, освојили Лонгобарди, a Шпанију Западни Готи. Уз то, како Византија није више била у стању да плаћа

(52) У Афрйци Вандали а у Шпанији Источни Готи основали су своје државе. Јустинијан je ослободио Италију, Северну Африку и део Шпаниje са острвима Средоземног Мора.

(53) „ . . . иако су . . . Хуни и Словени . . . поједине покрајине претворили у пустиње ипак никога не ослободи (Јустинијан) пореза . . (Византиски язвори . . Прокопије, стр. 53).

303

УСЛОВИ ПОСТАВКА ДРЖАВА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА