Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

304

велики данак Персијанцима, и с н>има je настављено ратованье које je трајало двадесет година. И као што су велики и скупи планови цара Јустинијана олакшали Словенима продирагье на Балкан, тако су им тешке унутрашње прилике, у које су запали његови йаследници, и ратови омогућиле стално настањивање. Са насељавањем, Словени постају један од најважнијих политйчких фактора у историји Византије. Најзнатнији византиски владари током словенског насељввања Балкана били су цареви Маврикије (582-602) и Ираклије (610-641). И ови владари не само да су настојали да одрже територије стечене за време Јустинијана, већ се нису одрекли ни његове , „универзалне идеје“. Само, мере које су ови владари предузимали за остваривање те идеје биле су много разумније, и, нарочито јевтиније. Маврикије je прво заратио против Словена и Авара на Дунаву увиђајући пресудну важност привредно јачих провинција источног дела државе за обнову царства. —• Маврикије није имао много успеха у овој борби против Словена на Дунаву, али je опсада Цариграда исключила Аваре. Затим, пошто су се за дуже време ослободили Персијанаца, код којих je избила побуна, приступили су реорганизации државне управе. - Од територијалних остатака на западу образовани су егзархати Равенски и Карта/генски. Код егзарха, који суим стајали на челу, концентрисана je и цивилна и војна управа. Овим je дат основ милитаризации римско-византиске државе која je имала огроман значај и за одржање и за проширивање њене територије. Осим тога, егзархати су послужили као узор и доцнијем уређењу тема цара Ираклија. Кад je цар Ираклије дошао на власт изглодало je као да су државни оквири Византије били потпуно разбијени, пошто су Словени, ослобођени Авара, навалили свом снагом на Византију. Остали су јој Истра, затим, далматинска острва и неколико приморских градова у које су се склонили остаци грчко-латинског, становништва.У Македонией, Словени, нису заузели једино Солун. И, разуме се, Византија je држала joui и Цариград са делом Источне Тракије. Али, и на овако сужении територијалним позицијама, имајући притом у виду и велика освајања малоазиских области од странеПерсијанаца, Византија je још увек била толико јака да се не само поново организује, већ и да овлада изгубљеним покрајинама, укључујући у свој домен и новодосељене Словене. Победу су јој обезбедили елементи веће цивилизације и културе који су се видели .и у њеној способности да пронађе ефикасне политичке мере за спасавање царства и онда кад je изгледало да више нема излаза. У односу на Словене Византији су помогли, исто тако, тематско уређен>е, и, посебно, хришћанска црква. Како je највећа опасност претила Византији од Персијанаца у Малој Азији, који су 614 заузели и „Свети град Јерусалим“ (што je поразно деловало на читав хришћански свет), а 625 заједно с Ава-