Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УС’ЛОВИ ПОСТАВКА ДРЖАВА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

305

рима и Словенима опседали Цариград, то je Ираклије прво организовао преостале малоазиске области. Поделио их je у четири велика округа који су обухватили више старих провинција. Те нове управне јединице или теме стављене су под команду стратега. Потто су сличне промене извршене и у централној управи, нова организација власти добила je изразито војно обележје. У нове округе или теме насељавани су војници (54), којима су додељивани на уживање мањи земљишни поседи уз обавезу вршења војне службе. Ове теме обезбедиле су велике ратне успехе Византији не само у борбй против Персијанаца, (a доцније и против Арабљана) већ и у ратовима против Словена по њиховом досељењу. Додељивање земље војницима у провинцијама било je од огромног значаја не само за реорганизацију византиске државе већ и за развитак Словена, који су се, добрим делом, помоћу тематског уређења и подвргли Византији. Јер, по темама насељавани су у првом реду Словени чак и у малоазиске области. Тако je држава дошла до врло снажне домаће војске, a додељена имања обезбедила су њено издржавање. Овим су смањени и државни расходи, а с друге стране, стварањем војничких"(стратиотских) имања јачао je Слободан сеоски посед на рачун развоја феудализма (55). И захваљујући тематској организацији, односно милитаризации државе, Византија je успела да се из хаоса подигне. Ираклијеви наследници спроводили су тематско уређење свуда , где се византиска власт проширивала. IV Подвргавање Словена византиској управи није извршене у свим деловима царства, а нарочито није извршено истим темпом и истию средствима у свим покрајинама. Брзина и начин укључивања зависили су не само од околности у којима се Византија налазила, већ и од стратегиског и привредног положаја појединих области. Затим, зависило je то и од односа снага између Византинаца и досељепика, од могућности утицаја староседелаца на доселзенике. На крају, и од жестине отпора Словена, jep се и подвргавање византиској власти као и насељавање вршило кроз непрекидну борбу и унутрашњс међуплеменске сукобе. Најважније стратегиске позиције са којих je Византија полазила у освајању територија запоседнутих Словенима биле су Ца-

(54) Нови окрузи названи су темама по во ј ним одредима који су се тако називали.

(55) Кад je Византија у току Велике сеобе народа, да би се одупрла Германима, била принуђена да често удара порез на сељаке, сељаци су со, ца би се одбранили од порезника, драговољно ставльали под патронат велепоседника. Овим су губили слободу, па je процес везиваньа колона за земл>у био у Византији завршен већ почетком V века. Међутим, велики поседи углавном су уништени у току даљих ратова, (Острогорски; Историја Византије, стр. 18).