Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

306

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

риград, односно Источна Тракија и Солун (56). Са ових позиција Византија je вршила непрекидне офанзиве према словенским насељиiia, а у првом реду, у залеђа Солјуна и Цариграда. У друтој половини VII века Словени који су населили Тракију погнали су (око 680) под власт Бугара (57). Теофан наводи да они „завладаше словенским народом... у близини... („над такозваних седам племена...“), који су били обавезни да им дају данак“ (58). Исте године и Нићифор je забележио да су Бугари „завладели словенским племенима... једнима наредили да чувају области близу Аварима, а другима крајеве близу Ромејског царства“ (59). Међутим, како су ови Словени, бавећи се земљорадњом и „разним занатима“, били на „знатно“ видхем ступњу развитка од бухарских нападача, то су се Бухари, наводно, врло брзо претопили у словенској средини, изгубивши већ крајем IX века и свој језик и племенске особине. Стапање Словена и Бутара на овој територији омогућено je увршћи:вањем родовско-племенских старешина Словена (жупана) у састав бутарске племенске аристократије (бојаре), са којима су заједно залосели најбоља земљишта, натурајући становништву феудалне обанезе, наслеђене од Византије. У даљем развитку кроз непрекидне унутрашше сукобе и јачање феудалних снаха, и с једне и с друге стране, уз словенско-бугарска трвења око врховне власти, учврстило се постелено бутарско племство и бугарска државност са претежно словенским народним елементом. Византија je била принуђена да je призна, y прво време плаћањем великог данка, кадгод je губила ■битку у рату с Бугарима, не напуштајући ипак мисао и о њеном уништењу. Али у IX веку Бугарска je нагло ојачала ширећи се ван Шсточне Тракије на рачун Византије, као и на рачун територија запоседнутих Словенима. Са своје стране, Византија je вршила непрекидни утицај на државни живот Бугарске, —• највише путем похкрштаваньа Бутара и Словена. Затечени феудални односи, натурална хпривреда и изграђена функција бугарског хагана, одредили су облик државног уређења односно феудални друштвено-економски передан и феудалну монархију. Најкомпактније масе Словена насељене у залеђу Солуна, а на територији грчко-римске покрајине Македоније биле су изложена и најнепосреднијем и најјачем утицају Византије (60).

(56) И поред више покушаја Словенима није полазило за руком да освоје Солун.

(57) Наводно, кад je умро Куварт хан „Велике Бугарске“, кода се налазила на западној обали Азовског Мора, један од кьегових синова, хан Аспарух, са делом Бугара војнички добро организованих, упутио се на Византију

(58) Византиски извори .... Теофан, стр. 225. (59) Исто, Нићифор, стр. 241.

(60) y областима јужно од Македоније врло брзо по досељешу извршена je најпунија грецизација словенског становништва. Бројност византиског елемента и њихова културна предоминација допринели су утапању Словена у староседеоце слично процесу спајања словенског елемента и Бугара у Тракији.