Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УС'ЛОВИ ПОСТАНКА ДРЖАВА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

307

Интересантно je да су се и ове области у даљим византиским лгаворима називале „Склавинијом“ (61). Из ове нове „Склавиније ; ‘ ■Словени су непрекидно нападали Солун у тежњи да обезбеде нормалан излаз на море компактним словенским насељима у његовој позадини. Али, и Византија je непрекидно ратовима настојала да лодвргне својој власти ове плодне и за њу стратегиски врло важне покрајине. Има података да je с времена на време, и бар делимично, имала успеха чак и у току УП и УШ века. Велики успеси долазе тек после неколико великих ратних похода Костантина П (око 658), дара Јустинијана II (688) и Константина V (758). Наиме, крајем VIII века основана je тема Македонија која je обухватила западне делове Источне Тркије са седиштем у Адријанопољу. У првој половини IX века и Солун и Драч са околинама постали су посебне теме, а половином IX века основана je и тема Стримон која која je обухватала поречје Струме (62). Словени, који су у то време већим делом и покрштени, несумњиво плаћају данак византиском стратегу (63). Крајем VIII века у односе и сукобе између Македонских Словена и Византије упада Бугарска. Године 773 бугарски хан Темеринг угрожала словенску Верзитију (64), У то време помиње се и ~архонт Словена Верзитије“, који ce 799 налази и у једној завери против византиске царице Ирине. Почетком IX века, пошто je потпуно овладала Словенима на Пелопонезу, Византија je инфилтрирала Визатинце из свих тема на територију на којој су настаньени Македонски Словени, углавном да би спречила продирање Бутара (65). Као реакција на то 811 удружени Бугари и Словени налазе се против Византије (66). У даљим вестима забележен je један већи устанак Македонских Словена (67). Тек je византиски цар Василије I (867-886) успео да до краја н>има овлада „погрчивши их, подвргнувши их управљачима на ромејски начин, и подаривши им крштење, ослободи их ропства сопствених владара...“ (68). Овом начину подјармљивања Словени су пружали велики отпор „сматрајући бољим да их уништава поглавица из сопственог рода него да се покоравају Ромејцима и да се повргавају законима“. Наводно, чак и они који су „примили светињу спасоносног крштења ... утолико колико до њих стоји, чувају сјслоност према старим обичајима (69).

(61) Византиски извори . . ~ Miracula s. Demetrii, J, стр. 177. И Теофан, стр. 222.

(62) Исто, Miracula s. Demetrii П, стр, 200. Крајем VII века Византија je имала само две теме Тракију и Хеладу, Почетком IX века основана je тема Кефалонија (Јонска Острва).

(63) Исто, Теофан, стр. 209. (64) Верзитија je захватала централни део Македоније пределе око Охрида, Битоља, Преспе, Прилепа и Велеса. Настањивали су je Словени звани Брсјаци (Исто, Теофан, стр. 233).

(65) Исто, анонимки писац из IX века, стр. 251. (66) Исто, житије Георгија Декаполите, стр. 255. (67) Исто, „Тактика“ Лава VI, стр. 260. (68) Исто, стр. 260.

(69) Исто, Јован Каменијат, стр. 267.