Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

308

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Из ових обавештења виде се неколико врло важних чињеница. о друштвено-политичком развитку Македонских Словена у Византии. Прво, да je процес подвргаватьа византиској власти текао несамо кроз борбу између две војске словенске и византиске већ и кроз сукоб старих словенских обичаја и римско-византиских закона, чак и кад се деловало путем хришћанске пропаганде тог „ефикасног оруђа хеленизације и смириваша варварских народа“ (70). И друго, да се у раслојавању словенског друштва у току једног века. огромно напредовало кад je византиски писац могао да каже да су Словени уништавани и „од сопствених поглавица“ пре покоравања Ромејима. Због тога je борба против Византије и Бутарске и после ових мера настављена. Процес унутрашњег развитка и тежња старешина македонских племена за сопственом политичком афирмацијом није дозвољавала мирно подвргавање византиској, односно бугарској власти. У једном од већих устанака против Бутара са центром у Верзитији, на челу са брсјачким кнезом Самуилом оснива се и држава Македонских Словена или „Самуилово царство“. Посебну историју ван византиског утицаја имала су словенска племена у пределима Источник Алпа или Карантанији. У склону племенског савеза чешко-моравских Словена са војсковођом Самом îi они су се, под својим кнезом Валухом, око 630, ослободилп аварске власти. Али док се елементи њихове државности нису join јасно ни испољили, већ потпадају под власт Германа (745). Како je, међутим, текао развитак Карантанских Словена у раздобљу од стотину година њихове независности не може ce детаљније пратити, јер' нема сигурних података. Ипак, несумњиво je да су ce y том времену могли територијализирати и развити соптсвену производњу која je и код њих послужила као основ друштвеном раслојавању јасно уочену тек под влашћу Германа. Карантански Словени или Словенци, у оквиру феудалне франачке државе, имали су извесну локалну самоуправу, која се састојала у праву народа да бира сопствене кнезове. После устанка Панонских Хрвата 819 под кнезом Људевитом Посавским, коме су се прикључили и Карантански Словенци у борби против франачке власти, аутономија им je укинута. На место домаћих кнезова дошли су немачкп грофови, а поглавари Словенаца утопили су се у франачке феудалце губећи своје племенске особине. О словенским племенима која су се населила у 'залеђу далматинских градова и у данашњој Славонији, а од којих се доцније формирала хрватска народност, мало има података пре IX века. Године 678 забележено je да „становници западних крајева, аварски хаган и тамоппьи краљеви, егзарси, касталди и поглавари западних нарсда,. пославши преко посланика дарове цару (византиском), затражише да:

(70) Исто, стр. 268.