Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УСЛОВИ ПОСТАВКА ДРЖАВА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

309

се и њима дају благодети мира. Цар попусти њиховим молбама и одобри им мир као господар“ (71). На основу ове вести мисли се'да Je ■овде реч о словенским племенима („западним народима“) у доцнијој Хрватској, коЈа су тада признавала византиску власт, а византкски цар њима власништво територија које су већ били запосели. Архонт, ■ егзархонт, реке биле би титуле тьихових вођа (72). Међутим, изгледа да je власт византиског цара над овом трупом Словена била више фиктивна. Отуд су и они могли имати дужи период мирног развитка од досељења до појаве Германа, односно Франака у ПанонскоЈ Низији и Истри. Крајем VIII века, док je Византија ратовала с Арабљанима и Бугарима, пошто je разбила Аваре франачка држава je силно ојачала и проширила се с тенденцијом да захвати све негдашке римске територије. Почетном VIII века она подвргава својој власти и словенска племена у Далмацији и у Словенији. Кнезови оба дела будуће хрватске државе помињу се као вазали франачких краљева с обавезом учешћа у ратовима на страни Франака (73). Најмање података имамо о оним словенским племенима која су населила централни део Балканског Полуострва области Пиве, Таре, горње Дрине, Лима, Ибра Ј горње Западне Мораве. У ком су моменту и она признала власт Византије й у којој мери није познато. Извесно je толико да тематско уређење овде није спроведено, те се претпоставља да су се од досељења, скоро у току два века, могла мање више мирно развијати, односно без већих спољних утицаја. Зна се даље да je један од кнезова из ових области, по имену Властимир, средином IX века тежио да прошири свој утицај и на Словене у Далмацији, као и на Македонију. Ово je, наводно, изазвало рат с Бугарима у коме су Бугари за извесно време, били сузбијени. По ВластпмироЕој смрти управляли су његови синови Мутимир, Стројимир и Гојник. У то време изгледа да су већ били код ових племена установљени и извесни класни односи, на којима се заснивала и владавина ових кнезова, пошто нису више долазили на власт по избору већ по наслеђу. Има, найме, помена да су два роба поклоњена бугарском владару Борису, уз друге дарове, од стране Мутимирових синова. Ро-

(71) Како je дошло до тога да се ова словенска племена назову хрватска, није познато. Највероватније je да je међу масом словенских племена са разним именима у залеђу далматинских градова постојало и племе са именом Хрвати. У борби око погодних територија за насташивање и организована живота и производите истакло се јвдно племе око кога су се окупила мања племена истог порекла узимајући у том процесу спајаша име већег и чвршће организованог племена овде Хрвата. Хрватско име се могло јаче афирмисати по досељењу и у борби против спољних непријатеља, а за одбрану племенске слободе. Као најјаче и најборбеније оно je могло и у том цильу окупити околна и мања словенска племена ко ja су се утопила и именом у централно племе. Сличан процес догодио се вероватно и код Срба. И једна и друга групација словенских племена постала су основ формирања двеју народности.

(72) Византиски извори . . стр. 224. (73) Кнез далматинско-хрватски „спрам франачкога владара преузео je . . . као и панонско-хрватски кнез, дужност, да ће на царски позив вјерно вршити војну службу“ Шишић: Преглед повјести хрватског народа, I књ., стр, 72, Загреб, 1920),