Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

310

АНАЛИ ГГРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бови су овде могли бити ратни заробљеници, који више нису ослобађани, или осиромашени сељаци, запослени као кућна послута или у земльорадкьи на владаочевим поседима. Кад се узме у обзир да су ова племена запосела врло плодне терене погодне и за развитак напредније производње у сточарству и земљорадњи онда je разумљиво што се овде могла формирати држава око српских племена, способнада укл>учи у свој домен и друге мање словенске државице у току даља два или три века.

Иако се историја Јужних Словена, од досељеша на Балкан па. до појаве шихових држава, не може пратити у детаљима, са сигурношћу се може тврдити и на основу мало података да се и код њих. државе јављају из антагонистичких друштвених односа, у фази распадања родовско-племенског поретка. Са територијализирањем родова и племена у областима бивше римске империје й са преузимашем. затечених облика и односа производите, бар на неким местима, код. Словена je убрзано ствараше имовинских разлика у оквиру старих заједница, што je послужило као подлога и класном раслојавању. Али, поред унутрашших фактора томе су много допринели код Словена И' неки друти, спољни елементи. Јер, мало има народа који су у процесу настанка својих државних организација имали такозвани „чист“ развитак од гентилног уређења до државе, без већих кретања са првобитног терена и без знатнијих спољних утицаја. Такав, аутохтон развитак са постепеним друштвено-економским променама у оквиру гентилног уређеша имале су неке грчке робовласничке државе, као Атина например, или, неке државе Старог Истока, као египатска држава. Напротив, код европских народа, односно код германских племена која насељавају највећи део данашше Европе почев од IV века наше ере, као и код Словена који се насељавају од краја VT века, државенастају под знатним сполшим утицајима. Већ самим тим што се јављају у областима римског царства неминовно су морале преузети не само део друштвено-економских односа и начин пргшређивања, већ у многоме и затенен државноправни поредак. Под деловањем римско-византиског државног зфеђеша и римско-грчке културе, уз инфилтрирање латинско-грчког становништва међу Германе и Словене, и обрнуто, мешало се германско-словенско гентилно уређење. На место генса појавила се код Германа марка као територијална јединица, а на место рода појавила се код Словена сеоска територијална општина. Овим променама несумшиво су најавтвенедржаве. Међутим, код Словена, осим ових услова, постојала je и једна посебна специфичност у раслојавању родовско-племенског поретка. Наиме, док je западни део римског царства нестао под навалом Германа, источни се одржао још хиљаду година и непрекидно деловао на-