Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

312

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међутим, од свих спољних елемената на раслојавању словенсксг друштва, најефикасније je деловало покрштавање_ Словена. Са теслом византиско-франачких мисонара „подај богу божје, а пару царево“ експлоатација страних поглавара и домаћих старешина правдана je „божанским пореклой“ и неопозивим налозима „виших сила“. Да би деловање мисионара међу паганским Словенима било што ефикасније осниване су и посебне словенске црквене општине и епископије, при чему се није тако исто водило рачуна о племенској и родовској припадности верника и њиховим ранијим територијама. Уз општине и епископије, Попове и епископе, обавезно су долазили и такозвани „духовни дугови“. Убирање ових „дугова“ обезбеђивали су и византиска и франачка и словенске државе, пошто je хришћанска пропаганда била једно од ефикаснијих сретстава подјармљивања поданика. Отуд, и .отпсрр Словена покрштавању под видом сукоба између „старих обичаја и државних закона“. На крају, успех су мисионарима обезбедили словенски поглавари, сада већ владари „по милости божјој“, а не по избору, који су у томе видели и свој интерес, повезујући се врло често са горњим слојевима и византиског и франачког друштва. Тако су и код Словена, у току рађања њихових држава, „еконоиски услови и материјална сретства прибавили сили победу“. (Енгелс). На крају, може се закључити да je и код Словена јака војна организација изграђивана у тешким ратовима и међуплеменским сукоблма дала државне органе, као и код Германа неколико векова раније, а степей развитка друштвене производње, односно натурална приврвда са доста примитивном земљорадњом и сточарством у опустелом и разорении областима Балкана друштвену епоху, феудэлизам, и шему одговарајући државни облик монархију.

Др. Ружица В. Гузинп

ПИТАЊЕ УЗРОЧНОСТИ У ОСИГУРАЊУ

1. У нашој правној литератури питање узрочности je разматрано врло мало у посебним, том питању посвећеним монографијама (1), пећ je то питанье разрађивано у оквиру дела која третирају целоку-

(1) Тако dr. В. Furlan: Problem pravne kauzalnosti, Zbornik znanstvenih razprav, XIV letnik (1937/38) dr. S. Lapajne: Spori v pogledu vzročne zveze, Zbornik znanstvenih razprav, XI letnik (1934/35); Vladimir Solnar: Le rapport cle la cause à eilet et le droit positif, Revue de Droit pénal et de Criminologie, 1937: T. Жпвановић: Појам узрока y кривичном праву, Архив, 1910; исти: Du principe de causalité éfliciente en Droit pénal. Paris 1908; иста: U.sachenbegritf im Strafrecht, Zeitschrift für de gesamte Strafrechtswissenschaft, 1910; Кулаш: Принцип каузалитета у кривичном праву, Бранич, 1934; J. Црногорчевић : Један поглед на проблем узрочности у кривичном праву. Архив, бр. 2/1952.