Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПИТАЊЕ УЗРОЧНОСТИ У ОСИГУРАЊУ

313

пни систем кривичног права (2). Међутим, колике нам je познато, код нас није уопште разрађиван овај проблем са становишта осигураша. Због тога je потребно указати на извесне специфичности које се морају имати у виду приликом проучавања узрочности у осигурању. 2. У пракси се, при решавању појединих отштетних захтева из уговора осигурагьа, врло често постављају два питања: прво, да ли je уопште остварен ризик и друго, на који je начин остварен? Ова два питања се нарочито постављају код поморског осигурања, јер , често не остају преживели сведоци оствареног удеса. Тако није био редак случај раније а нарочито се за време рата често дешавало да брод ишчезне без икаквих вести, Тада се постављају два питаша: прво, да ли je брод настрадао, а затим, који je узрокда je брод настрадао? С обзиром да у таквим случајевима не постоје никакве чиньенице које 6и могле да послуже као доказ о проузрокованој штети, то се ово питаьье мора решавати путем претпоставки. Чим се брод не јавља одређено време, претпоставља се да je удес задесио брод, тј. да ce je остварила одређена последида (3) Исто тако може се поћи од прехпоставке да je до штете дошло услед ратних догађаја, ако се штета догодила за време рата (4) односно да je штету проузроковао поморски ризик, ако се не могу утврдити околности под којима ce je остварио ризик (5). Према томе, иако je остварење „каузалног односа позитивна претпоставка за обавезу осигуравача“, ова претпоставка не мора бити остварена, већ je довольно за решавање односа из осигурања да се и сам каузални однос претпоставља. За решавање односа насталих остварењем последице у кривичном праву je неопходно да се увек тачно утврди како je дошло до њеног остварења. За остварење последица je потребно више услова. Скуп тих услова у узајамном прожимању са последицом и прелажењем једног у друго претставља једну повезану целину, тако да се може говорити не о узроку и последици, већ о „кретању одређеног односа узрочности“ (6). Међутим, „ствари и појаве нису повезане само уопште, већ су, повезане просторно и временски тако да једна проузрокује другу у настајању и нестајашу. Притом се једне јављају

(2) Др. Ъ. Тасић: Енциклопедија права, 1935; др. Т. Живановић: Основп кривичног права, Београд, 1935; Др. М. Доленц и Ал. Маклецов: Систем целокупног кривичног права Краљевине Југославије, Београд, 1935; Никола Срзентић Др. А. Стајић: КривиЧно право ФНРЈ, Београд, 1953; Др. М. Константиновић Др, Капор: Облигационо право, скрипта, Београд, 1952; Dr. Stanko Frank: Teorlja kaznenog prava po krivičnom zakonlku od godine 1951, Zagreb, 1955,

(3) В. чл. 9, тач. 1, Опћих услова за осигурање бродова на мору Државног осигуравајућег завода.

(4) Тако су у Италији, за време I и II светског рата донети прописи према којима, ако не постоје одређено време вести о броду, претпоставља се да je брод нестао усред ратних догађаја (Декрет од 2. IX. 1917 одн, 7, XII. 1942).

(5) Чл. 849 НОВ.

(6) Хегел: Филозофске свеске, изд. 1947, стр. 136, цитирано по Б, Зи-херлу: Дијалектнчки и историски материјализам, Београд, 1951, том I, стр. 84.