Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

314

као узроци а друге као последице“ (7), a између узрока и последице постоји веза која je объективно дата. Свака je последица уствари изазвана скупом појава и читав тај скуп појава јавља се као узрок појаџе. Овакав скуп услова, одређен као узрок, непримењив je често пута у праву за регулисаше конкретног односа, jep доводи до закључка да je сваку појаву проузроковао скуп услова. Али прихватањем скупа услова као узрока последице онемогућило би се уопште осигурање. Осигуравач склапањем уговора о осигурашу преузима обавезу накнаде штете, ако се остварио одређени ризик (узрок). Обавеза осигуравача има за претпоставку да je ризик одредљив. Ако би се прихватило да „скуп“ услова проузрокује последицу, онда се не би могла ниједна штета накнадити, jep je под таквим условима врло тешко одредити које све услове обухвата узрок. Примешено на одређен случај могу се међу условима одређеног односа узрочности издвојити извесни услови као узроци последице. У праву се, па и у праву које регулише односе из осигураша, некад само и један услов сматра „узроком“. Тиме се не пориче да су и остали услови допринели проузроковашу последице, већ се само, са становишта права које регулише дати однос, сматра само један услов као неопходан али уједно и довољан. Наравно одмах у вези с тим поставља се и питаше: Како и на који начин правити разлику између услова и услова-узрока? Сваки каузални низ није једноставан у редоследу узрок-последица. Између узрока и последице може друти каузални низ да прекине први каузални низ. Поставља се питаше, са становишта осигураша, шта се има сматрати узроком последице? Нарочито je то потребно у оним случајевима кад je један од узрока осигуран а друти није. Узрочни низ може имати за последицу не само штету, већ нови каузални низ који тек са своје стране има за последицу оствареше штете. Поставља се тада питаше да ли се има сматрати узроком штете узрок првобитног узрочног низа, тј. низа који има за последицу нови каузални низ, или се нови каузални низ мора независпо посматрати? Одговор на сва ова питаша дају теорије о узрочности на разне начине. 3. Теорије о узрочности које су се појавиле у кривичном и грађанском праву, нашле су примену и у осигурашу. Ове теорије или прописује законодавац (8) или су усвојене у судској пракси и примешиване приликом расправљаша конкретних случајева (9). Meђутим, поред ових теорија које су оживотворене кроз судску прак-

(7) Б. Зихерл: op. oit., стр. 75. (8) Британски Marine Insurance Act. Section 55 (1), прописује да се код* решавања питања узрочности примењује „causa proxima“. (9) У Немачкој судови за грађанскоправне односе примењују теорију адекватне узрочности.