Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПИТАТЬЕ УЗРОЧНОСТИ У ОСИГУРАЊУ

315

су, постоје и друге теорије које нису добиле право „грађанства“ у' пракси. На овом месту ће бити изложене само оне теорије које ce јављају y осигурању. То значи да у праву има и других теорија о узрочности. Бројност радова о каузалитету je тако велика да а томе у самој Немачкој постоји толийа литература „да би за њено проучавање једва био довољан цео људски живот“. Најстарија теорија о узрочности у праву (10), па самим тим и у осигуракьу, јесте теорија која се заснива на принципу „causa proxima non remota spectator“. По овој теорији се од свих услова који су претходили последици има узети као узрок последице онај услов који je најближи последици. Издвајање услова-узрока од осталих услова врши се на основу манифестације по времену (по редоследу) услова у узрочном низу. Услов који непосредно претходи последици je услов-узрок последице. Једноставним решењем сложеног проблема узрочности ова je' теорија упростила проблем и олакшала примену, Питана како одредити узрок код прекинутог узрочног низа као и у случају кад узрочни низ нема за последицу штету већ нови узрочни низ, веома се лако решавају по овој теорији. Без обзира на претходне услове који доприносе остварењу последице, увек се има сматрати за узрок последице последњи услов. Баш због тога, иако je ова теорија најстарија, још увек има врло широку примену у осигурану. Принцип „causa proxima“ прихватило je енглеско право о поморском осигурану. Позната je и у Француској под именом „последњег и непосредног услова“, a применивана je и у Немачкој у поморском осигурању. Код нас, приликом решавања отштетних захтева Држазни осигуравајући завод такође се држи у транспортном осигурану принципа „causa proxima non remota spectator“. „Causa proxima“ полази од принципа да се услови који су удаљенији не могу сматрати узроком. Потребно je само из сплета услова који су претходили последици пронаћи услов најближи последици и читав проблем je самим тим и решен. Међутим, применом ове теорије у пракси не добијају се увек резултати који су са логичног гледишта увек најправилнији, и у томе je њен основни недостатак. Теорија „causa proxima“ je због тога знатно изменена. Не прави се разлика између услова-узрока и услова само по томе како који услов стоји у редоследу према последици, већ и према томе да ли je неки услов више или мање делатан (11). На нарочите тешкоће наишла je теорија „causa proxima“ кад. je један осигурани догађај а имао за последицу други догађај b, који није осигуран, а тек je овај догађај b проузроковао последицу с. Да би решио ове случајеве, енглески суд je морао да знатно измени значене „causa proxima“, па je у једном случају донео одлуку

(10) В. Furlan: op. cit., стр. 98 и 99. (11) F, Templeman: Marine Jnsurance, Its Principles and Practice, London, 1948; Б. Фурлан: op. cit., стр. 99; G. Ripert: Droit maritime, Paris, 1930,. tome 111, n. 2418.