Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

317

ПИТАНЬЕ УЗРОЧНОСТИ У О СИГУ РАНЬ У

условима постоји једнакост, то није „каузална једнакост“ већ „логична једнакост“ (18). Теорија „conditio sine qua non“ je исто тако као и теорија „causa proxima non remote spectatui'” покушала да читав проблем каузалитета упрости. Она je, међутим, за разлику од теорије „causa pnoxima“, отишла ca својим заклаучцима у другу крајност. По овој теорији сви су услови, чак и најудаљенији, претворени у узрок, тако да међу њима нема никакве разлике. Исту последицу, у осигураньу штете, могу да произведу различили узроци, тј. ризици. Осигуравач баш због тога и жели да тачно определи своје јемство, па се уговором о осигурању тачно одређује од којих ризика осигурава, ако наступи евентуална штета. Међутим, како код остварења једног ризика садејствује увек више услова, то би примена теорије „conditio sine qua non“ одвела ad infinitum (19), jep међу антецедентима ће увек. бити један који je осигуран. Колико нам je познато, позитивна прапа а и судска пракса у појединим земљама не сматрају узроком последице сваки услов, јер би цео институт осигурања, како он данас функционише,' био неприменљив. Тиме не кажемо да ce ова теорија не би могла и применити, али према данашњем стању и праксе и права које регулишу односе из осигурања, мора се правити разлика међу условима који су претходили и последици. Теорија „conditio sine qua non“ није могла да нађе примену у осигурању, али je послужила као потстрек за јавл>ање других теорија каузалитета. Тако су познате у кривичном праву Биндингова (.20)= и Биркмајерова (21) теорије узрочности. Развитак ових теорија довео je до Колеровог становишта да постоји квалитативна разлика између услова и узрока. Узроци су само они услови који имају посебну снагу (22). Ове теорије, укључујући Колерову теорију „снаге“ узрока, Ямале су своје присталице и код аутора који су третирали проблем узрочности у осигурању (23). Узроком се у осигурању може сматрати само онај услов који je „die überwiegendes Schadenudsache“' (24) ид-

(18) В. Furlan; op. cit., стр. 106. (19) N. Gasperoni: La causa dell’evento di assicurazione, Assicurazioni. 1938, бр. 1, стр. 31.

(20) Биндинг je оснивач тзв. теорије равнотеже. Према концепцији ове те-' орије на проузроковање последице делују две врсте услова и то једни који помажу наступање последице и други који иду за тим да се одржи постојеће статье. Узроком се има сматрати услов који поремети равнотежу (Die Normen u. Ihre Übertretung, 1914/11, , стр. 491).

(21) Birkmeyer: Über Ursachenbegriff und Kausalzusammenhang im Strafrecht, 1885 теорија о квантитативном доприиошењу у производњи последице, тј, узрок je услов „који je највише допринео последици“. Сличне су георије совјетских аутора Трајнина (узрок je неопходни услов) и Дурмолова (узрок je битан услов). Цитирано по Н. Срзентић Др. А. Стајић: ор. cit., стр. 178.

(22) Kohler: Studien aus dem Strafrecht, Bd. I, 1890; Huther: Der Kausalzusammenhang als Voraussetzung des Strafrechts, 1893; R. Horn; Der Kausalitätsbegriff in der Philosophie und im Strafrecht, 1893.

(23) Diebisch: Zum Begriff des Seeunfalls, Hanseatische Rechtszeitschrift.. Hamburg, 1922; Vogt: Das Deutsche Seeversicherungsrecht, 1887; N. Gasperoni.v op. cit.

(24) Diebisch: op. cit., стр. 329.