Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

26

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

родним правима појединаца, која су независна од државне власти и чија повреда штавише оправ-дава сваку добуну против те исте власти. Политички рационализам 18 века био je далеко од тога да се одушевљава Хобзом као својим аутентичним претходником, већ je напротив указнвао на антииндивидуалистичке и апсолутистичке мотиве у Хобзовој политичкој философији, и истидао као њено карактеристично обележје свођење сјваке вере и свих права на сраман култ фатализма и насил>а. Тек je у друтој половини 19 и почетном 20 века дата сасвим друкчија сцена Хобзових политичких концепЦија, будући да су у предай план истакнути они иначе очигледно јвко наглашени природноправни мотиви читаве Хобзове конструкције. По овом другом схватанзу, у Хобзовој политичкој филооофији требало би пре свега видети не прототип ауторитарног схватагьа о држави, већ напротив изразит образац рационализма и индувидуализма. Ова два дијаметрално супротна става у интерпретацији политичке теорије Томаса Хобза дошла су нарочито до изражаја у новијој политичкој литератури (нарочито у француској и, под н>еним утицајем, делимично у немачкој), у којој je пре недуне две деценије поводом Хобза била вођена жива дискусија о проблему тоталитарна државе. Крајем 1935 објавио je, найме, познати француски социјални фолософ Ж. Виалату једну исцрпну студију о ХобSOBOj философији и политици (4) у којој je доказивао да je Хоб'зова политичка теорија типичан узор тоталитаристичког политичког дшпљења и у неку руку први заметак модерних тоталитаристичйих Охватагьа и . стремљења. Истакавши најпре општу натуралистичку подлогу Хобзове философије, шено настојање да човека дотпуно и без остатка подвргне природи, да науку о природа сведе на физику, а ову на механику, Виалату je нарочито упро прстом на фамозну Хобзову слику чудовшпног Левијатана, на неколико Хобзових доиста бизарних обрта (као напр. deus mortalis, Mortal God, и homo homlni deus), и посебно на ону Хобзову озлоглашену државно г апоолутистичку тезу да свака друга религија сейм оне коју je држава прописала или допустила није ништа друто до праВноверје, па je отуда извео зашьучак да je Хобз типичан идеолог Тоталитаризма. Насупрот овом гледишту, а у једном полемичном Напису против Виалатуа, француски државноправни писац Р. Капитан упозорио je на изразито индавидуалистички карактер ХобЬове конструкције друштвеног уговора, и на тај начин докушао да fcnace традиционално индивидуалистично схватање Хобзове полиТичке доктрине. (5) Основне тезе Р. Капитана прихватио je и делимично даље развио немачки правник К. Шмит, који je, наглашавајући, истина, да je политично мишљеље Томаса Хобза у суштини физичко-механички одређено, енергично тврдио да су биле какве

(4) Ј. Vialatoux: La Cité de Hobbes. Théorie de l’état totalitaire. Essai sur la conception naturaliste de la civilisation. Paris—Lyon, 1935.

(5) R. Capitant: Hobbes et l’état totalitaire, Archives de Philosophie du droit et de Sociologie juridique, VI/I—2, 1936, стр. 46 75.

(6) C. Schmitt: Der Staat als Mechanismus bei Hobbes und Descartes, Archiv für Rechts- und Sozialphilosophie, XXX/4, 1937, стр. 622 632.