Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАНУН ЛЕКЕ ДУКАЂИНА

443

братство) егзогамо. Као у сватом патријархалном друштву деца добијају статус оца. Прћија се састоји само из покретности као рухо, накит; никад непокретности. Прћија je уствари саставни део личности. Међутим девојка се уствари купује (зато практично и нема прћије) и то за њу се даје реална цена која износи око хшьаду гроша ( = две кесе). Дакле имамо праву купопродају. Опрему девојке даје ньена кућа г цену пак мо-мкова кућа (братство у томе нема обавеэа). Марко Миљанов с разлогом нам тврди да je жена као робиња. И то je разумЈвиво с обзиром на купопродају жене. Жена, природно, нема нити стиче икаква права на имовину у кући. Редак je случај да Арбанас пређе у женину нућу: томе се противе и остали братственици. Домазет се презире и увек носи ознаке свога братства по пореклу и свога племена. Право на развод начелно има само муж, „јер она je као роб“. Али ако je жена из јачега братства, онда може дсћи и до крви и ..напуштени муж“ мора да се мири; тада враћа њену о.гврему и, штавише, плаћа кметове (вид. No 60 и 61). У овој последњој хипотези „кметови“ (избрана судије) гледају вазда да јачици угоде. Положа ј деие карактерише апсолутна власт оца й потпуна послушност деце. Мушкарац се може увек оделити и то мења фактички: ситуацију (са 14 г. носи оружје • знак да je одрастао, или женидба). У гладним тодинама иэгледа да je отац могао продати децу (отприлике пракса до краја XVIII века). Међутим одрасли и способни син може, као и код нас, постати старешина куће. У задрузи су и унуци под влашћу деде (начелно, као старешине куће). У „случају осиромашења жениних родитеља, она их не може примити у своју кућу без пристанка мужа. У породичним О'дносима нема интервевције јавних органа (ни према сину). У својење се не практикује услед противљења братственика. Братство je јаче од куће и у овом погледу.. Ванбрачно дете („копил“) сматра се великом срамотом; обично се Критом удави. Уколико га отац прими и призна оно има сва права (почев од имена). Интересантно je -да код извесних племеника има послуге кућне као и чобана унајмл;ених. Робова нема. Задружна кућа je чешћа но у Црној Гори. У истој кући остају и првобратучад и другобратучад, ретко трећебрадучад тада се обично деле. Имовина je заједничка свих мушких чланова (агнатски кзрактер); сматра се за срамоту да мушкарац има особину као жена. У случају невоље (хлад, обавезе, дугови) прво се отуђују плодови од стоке и землье; затим стока a најтеже темељ, тј. непокретност и покућство. Изгледа да je власт задружног старешине јача и оштрије изражена но код нас, ма да je и његова улога као задружног старешине више „распоре,дна него одлучна“. Старешина' заступа кућу и све задаугаре према трећима, старешина одговара непосредно за сваког задругара и пред судом последица колективне одговорности куће. Стварни кривац се и не тражи, поцређени одн. оштећени не излази пред суд већ њихове респективне старешине. У случају неспособности старешина се смењује, као у нашој задрузи. само теже и после дужег времена (тако исто и братственички тлавар