Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

444

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ce теже смењује но у Црној Гори). Одлуку доноси кућни савет (само мушки члаиови)_ Домаћицу бирају мушкарци као у Херцеговини. 1/1, врло важна појединост, у отсуству домаћива распоред послова врши домаћица(!). Домаћица непослушну задрутарку тужи њеном мужу а удовицу старешини куће; женска деца je морају слушати. Нема „изванкућнога тецива ооим четовања или ако je спреман за најамника. У чету иду без да питају, па и то што шићаре донијети Ъ.е дома; него душевнији кућани, особито стари ји који се Богу моле, неће да трују своје с туђиком, али никакав ни старјешина ни старјешица кућна неће од тог ни окусити jep се држи да они представовају кућу и пред Богом“ (Вогишићев архив XVI, 246 No 38 под Арбанија). Савет чине, сасвим природно, само одрасли мушки чланови који већ носе оружје. Начелно и мушки се жене одн. девојке се удају по старости; али ред код женских држи се врло строго. Лотчињен положај жене огледа се и у спољним знацима поштованьа према мушкарцу. У задружној кући поготову нема усиновљења. Деоба куће je ређа но у Црној Гори или Херцеговини. Деле се, углавном, велике и бројне куће, али. иако изузетно, могу се и синови оделити од оца. Дели се на равне делове међу мушким члановима, оцу се даје нешто на старашинство. Сина не може отац искпьучити без дела у имовини: то je потпуна колективна баштана свих ■садашньих, прошлих и будућих генерација. Очев део деле његови синови обавезно по очевој смрти међу собом. Приликом деобе велике куће, деоба се врши по ужим породицама и по коленима а не по главама, без обзира да ли je у питању стожер или течевина. Изузетак чини течевина у последњој генерацији (отаца и синова): она се врши по главама; тако исто и вуна и жито дели се по главама. Женско дете умрлот задругара не добија нкшта сем удомљеша. И кћи одељеног задругара не наслеђује оца већ њени агнатски сродници. Њој отац не може ни одлуком последнье воље оставити стожер већ наслеђује увек агнатски сродник ма како далеког степей а био. И најдаљи братственик je ближи од кћери. Женски чланови добијају само своју особину. Летина се дели по главама; деца у колевци добијају пола дела. Стока, и ситна и крупна, дели се по коленима. Ако се уже братство (род) истражило, уколико се не зна најближи агнатски сродник, „пустошину“ дели братство по кућама. Приселицу наследиће његови братственици док у Црној Гори наследиће га братство које га je усвојило по кућама. Тестамент je непоэнат. Такође je непознато тестаментално одређивање наследника, али може бити последњих наредаба „за душу“ (редовно усмених) које се извршавају од наследника са слепом послушношћу (разуме се по себи да не може бити говора да би се „за душу“ мотао дата стожер или темељ). Братство а можда и племе су старе установе, како смо горе видели. У условима феудалне и сталешке државе она су постелено губила извесна своја битна обележја. Византија и српска држава су несумшиво негативно утицале «а племе и братство. Прво, ограничавањем кретања, везивањем за одређени феуд читаве сточарске гру-