Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

510

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вор није константен, он зависи и од воље странака а у случају њенога непостојања долазе у обзир разни закони зависло од зешье пред чијим се судом питаае постави. Поред тога ни оолита конвенција о међународној купопродаји телесних покретних ствари не предвиђа један јединствени закон као lex contractus (вида чл. 2, 3 и 4 поменуте конвенције). Суштински прихватање принципа lex contractus значи, с обзиром да се у нашем времену највећи број послова у сползнотрговинском промету обавл>а „типским уговорима“, да he и пренос својине у случају међународне купопродаје телесних покретних ствари бити најчешће правно регулисан зависло од воље оне утоворне стране чпји je „типсжи уговор“ у питању У односу на трвћа лица преяос својине утлавном je регулисан лрема lex rei sitae, при чему „situs” варира зависно од тога да ли се односи на ствари које потичу из ове или оне врете међународне продаје (например, продаје без транспорта, продаје са експедацијом, продаје робе у транзиту, продаје робе путем докумената, итд.). При томе треба напоменути да код извесних случајева „situs“ није фиксиран, пгго сигурно не доприноси правној еигурности у овој материји. За нацрт ове конвенције од 18 држава које су имале право гласа гласало je 17 за, док се Велика Британија уздржала од гласагьа? 4. Друга комисија имала je за предмет свога рада израду -преднацрта конвеиције о судској надлежности за спорове из међународне купопродаје телесних покретних ствари. Овој комисији претседавао je L. Frederick, професор Универзитета у Брислу, а реферат je поднео професор H. Batiffol (Француска). И .при изради овога прещнацрта појавила су се два различита мшшьеша о предмету и обиму будуће конвенције. Према првом мишљењу преднацрт би се одвосио само на правно нормирање судске надлежности у овој материји, а према другом, предмет будуће конвенције поред судске надлежности (схваћене и као директив и као индаректне, односно и као надлежности у редовном поступку и као надлежности у поступку егзекватуре) чинило би и признање извршења страних судских одлука по споровима из међународне купопродаје телесних покретних ствари. Израђени нацрт конвенције прихвата ово друго гледиште и поставл>а као осиовни принцип за одређивање судске надлежности изричиту вољу странака, док за признање и извршење страних судских одлука усваја систем „просте егзекватуре“ под уобичајеким условима искључујући систем „ревизије страних судских одлука из основа“ (revision au fond). Прихваћашем принципа „аутономија воље странака“ код одређивања судске надлежности прихваћен je исти онај принцип који се налази и у конвенцији о међународној купопродаји телесних покретних ствари од 1951 и у нацрту конвенције о преносу својине који je донет на овом заседању, што пак значи с обзиром на чшьеницу да се највећи број купопродаја у спољном трговинском промету у нашем времену обавља путем „типских уговора“, да he и питанье међународне купопродаје телесних покретних ствари у већини случајева у целини и грађанскоправно и процесуалноправно бити регулисано зависно од во.тье оне стракке по чијем се „типском уговору“ она и обавља. Од овога принципа учшьени су изузеци у извесним случајерима прећутне пророгације (найме онда, када се тужени упушта у спор пред судом који странке нису изричито изабрале, уколико то није учиыио једино у циљу или да оспори такву надлежност или да сачува заплењене придмете или у цшьу скидагьа забрале). Конвенција садржи и транзиторну одредбу да he се примењивати само на судске одлуке донете после њеног ступања на сна-