Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1956., str. 79

65

СУДСКА ПРАКСА

н>а. Са тог разлога je поништено пресудом Врховног суда HP Србије У бр. 5398/54 од 9 маја 1955 решење државног органа којим je била наложена одређена чинидба лицу које није било пасивно лигитимисано за то. Оспореним решењем наложено je тужиоцу као закупцу да уклони закушьени објект са односног земљишта пошто je то земљиигге намењено у друге урбанистичке сврхе. Решење je поништено у управном спору са разлога што je суд х нашао да je тужени орган могао то питање да регулише само са органом управљања односног земљишта, коме je евентуално могла бити и наложена односна чинидба, а не са тужиоцем као закутщем објекта о чијем je уклањању реч. У пракои већа за управне спорове инсистира се и на основном принципу управног поступка да je надлежан државни орган дужан да у сваком стању поступка по службеној дужности пази да ли онај који се појављује као странна има опособност за самостално вршење щюцесних радњи. Тако je, например, Врховни суд НВ Србије својом пресудом У бр. 579/52 од 13 октобра 1952 поништио другостепено решење са разлога што je другостепени орган прешао преко жалбених навода да je жалилац коме je лрвостепеним решењем била наложена одређена чинидба душевно болесно лице. Према схватању суда, с обзиром на жалбене наводе о душевној болести жалиоца који су били поткрешьени одређеним доказима, другостепени орган je био дужан да о том случају обавести надлежни орган старатељста и да тражи да се на законом прошюани начин реши питање пословне способности жалиоца, те да му се одреди привремвн или сталан старалац, с тим да све док орган старател»ства не реши то гштање управни поступак у тој ствари мирује. 3. Општење органа и странака. Судска дракса у погледу општеньа органа и странке одлучно стоји на становишту да надлежни орган може по захтеву странке решавати 'само на подлози потпуно јасног поднеска, с тим што je тај орган дужая да странку упути на отклањање недостатака поднеска уколико je овај нејасан и непотпун. Тако, например, Савезни врховни суд у својој пресуда Уж. бр. 1036/53 од 22 септембра 1953 истине да збот формалних недостатака поднеоак не може бити одбачен, већ се има по службеној дужности наредади да се недостаци поднеска у одређеном року отклоне, са упозорењем да he се, уколико се не поступи по наредби, узети као да поднесак иије био ни поднет. Ако се недостаци у одређеном року отклоне, сматра се као да je поднесак од дрвот часа исправно донет. Решавање на подлози нејасног или непотпуног поднеока, без претходног отклањаша тих недостатака, може да доведе до погрешног схватагьа захтева странке, па то да буде разлог за побијање законитости решегьа донетог у таквом поступку. Тако je пресудом Врховног суда HP Србије У бр. 6433/54 од 7 јануара 1955 пони-