Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

76

но због неправилне одене исказа сведока у погледу радног стажа од 1920 до 1935, али je у образложењу пресуде наведено да je тужба неоснована уколико се њоме побија законитост оспореног решења у вези непризнанна радног стажа од 1 маја 1953 до 1 јуна 1954. Пошто тужилац у својој жалби није ни побијао решенье првостепеног органа у погледу радног стажа од 1 маја 1953 до 1 јуна 1954, то се другостепени орган није ни упуштао у раснрављање тога питања, већ je правилно својим решењем расправио жалбу у оквиру навода саме жалбе. Тужени орган није био ни дужан да сам по службеној дужности испитује законитост решења /првостепеног органа и у означеном смислу кад у том погледу жалбом није ни било нападнуто. Друто схватагье по истакнутом питавьу заузето je у пракси Савезног врховног суда Тако, например, решењем Савезног врховног суда Уж. 6р. 209/53 од 8 априла 1953 уважена je жалба странже против првостепене пресуде и та пресуда, у којој je било заузето оно прво схватање, укинута Je. Првостепеним решеньем инспекције рада сштьен je ван снаге отказ дат службенику предузећа и овоме je наложено да службеника врати на посао, као и да му се исплате припадајуће принадлежности за све време почев од дана разрешеньа од дужности. Инспекција рада наредила je предузећу да односном службенику исплати поред редовних принадлежности и разлику плате према оствареном платном фонду. У жалби републичкој инспекцији рада предузеће није посебно побијало законитост првостепеног решеньа и у том погледу што je наређена исплата и разлике плате према оствареном платном фонду. Републичка инспекција својим другостепеним решеньем je одбила жалбу, а против ньеног решења предузеће je повело управни спор. У тужби je предузеће побијало законитост друтостепеног решеньа и због налога за исплату разлике плате према оствареном платном фонду. Првостепени суд, одбијајући тужбу предузећа, нашао je да се не може побијати законитост другостепеног решења у вези наређења за иоплату разлике плате према оствареном платном фонду кад у жалби са тог разлога није побијана законитост првостепеног решеньа. Савезни врховни суд побијајући ово схватанье даје ове разлоге: Погрешно je схватанье првостепеног суда да према правилима управног поступка другостепени орган по жалби испитује законитост првостепеног решења само у границама жалбе, а да у конкретном случају тужилачко предузеће у својој жалби против првостепеног управног акта није учинило нккакав приговор у погледу оног дела првостепеног решеньа којим се наређује исплата наведене разлике. Пре свега, правила управног поступка у погледу опсега испитиван>а законитости првостепеног решеньа од стране другостепеног органа лису таква како их схвата првостепени суд. По тим правилима другостепени орган «ије везан за разлоге жалбе. Она и не мора бити посебно образложена. У конкретном случају из списа се вида да. je тужилачка странка у својој жалби против првостепеног решеньа побијала то решенье у основи у целини као неправилно и предлагала да се то решенье у целини поништи. Без обзира на ;разлоге жалбе другостепени управни орган био je дужан да испита законитост оспореног решеньа у целини, у свим правцима, па и у -погледу изреке