Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

77

којом ce тужилачкој странци налаже исплата променљивог дела плате. Ово je другостепени орган био дужан учинили, иако жалилац у својој жалби није посебно побијао тај део првостепеног решења. Републичка инопекција рада као другостепени орган оснажила je првостепено решење y целини, па je према томе сматрала законитим и наведени део првостепеног решегва који се сдноси на промешьиви део плате. Спорно питање о коме су формирана два изнета схватања односи се, што се види из изнетих примера судске праксе, само на случај кад би такво решавање жалбе ишло у корист странке, а не и на њену штету, јер би то било у супротности са другим началом управног поступка. Наше je мигшьеьье да je друго схватање, изражено у пракси Савезног врховног сз г да, правилно jep je у складу са цшьем двостепеног решавагьа у управном поступку, a није у супротности ни са једшш од основних начела управног поступка. Првим схватањем се сужава принцип двостепености који допушта да другостепени орган у решавању о жалби оцењује законитост првостепеног решења у оквиру првостепеног решавагьа под условом да се жалбом тражи поништај првостепеног решења у целини, те се тим схватањем улога другостепеног органа своди само на оцену основаности навода жалбе. И нацрт закона о општем управном поступку усваја ово друго схватагье и предвиђа да у циљу правилног решења ствари, другостепени орган може поводом жалбе изменит првостепено решење у корист жалиоца и мимо захтева постављеног у жалби а у оквиру захтева постављеног у првостепеном поступку. Кад другостепени орган решава по жалби против првостепеног решења којим странци није признато извесно право са разлога што не испуњава одређени законски услов за који je признање тога права везано, другостепени орган je везан тим правним основой, тј. има да утврди да ли je првостепени орган правилно утврдио чшьенично стање и на тако утврђено стање правилно применио одговарајући правки пропис. Другостепени орган не може да одбије жалбу против првостепеног решења и да то решење потврди позивајући се на други правки основ. Ако уопште није било места примени правног основа на коме je заоновано првостепено решење, другостепени орган има да пояишти првостепено решење због погрешне примеяе закона и да упути првостепени орган на правки пропис који треба применили и на утЕрђивање чињеница за које je везана та примени. Пресудом Врховног суда HP Србије У бр. 6552/54 од 23 новембра 1954 поништено ;е другостепено решење којим je тужени орган одбио жалбу и потврдио првостепено решегье щюменивши правки основ на коме je било засновано првостедено решење. Коначним решењем органа службе посредовања рада тужиоцу није признато право на материјално обезбеђење због привремоне незапослености са разлога што се узело да му je радни однос престао по сопств-еној кривици, што по постојећим прописима претставља разлог за искључење права на матери-