Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

JOBAH CT. ПОПОВИЂ

11

тија ce састоји „у том, што права владатељства целом народу припадају, обдржавају и употребљавају”, Но, чисте демократије нема, јер малолетници немају право гласа а „женског рода особе морају искључене бити”. Стерија још говори о аристократией и теократией, сматрајући ову последњу као примитиван облик државе. Потом говори о „државном сојузу”, тј. о сложеној држави, разликујући на уобичајен начин федерацију и конфедерацију. Најзад, ево његовог изврсног закључка о облику државе: „Почем су различии видови правленија увиђени, оста je нам joui по филозофном разуму определити, какво се правленије као најбоље узети може, ко je премда више у политику спада, неће ни овде излишне бити, почем све, што се по разуму докучује, вал>а да je предмет природног права.' Најсовршеније и најбоље правленије јест идеал или образ, који се не може за свако време определити, но који од емпирически условија зависи. Следователно мора се узети као добро относително, а не совршено, по положенију и народном пзображенију размерно”. Зато некултуран народ захтева аутократију, а културан народ треба да све више развија демократију, остављајући монарху извршну власт, а себи задржавајући законодавну. Ову власт народ треба да врши посредно, преко претставника, а не непосредно сам. Иако тако оптира за монархију, ипак Стерија још једном подвлачи да нема савршене владе за све државе и да je свака влада добра која „духу народа, времену и обстојателствама подпуно одговара”. Напослетку, Стерија опширно говори о престанку државне власти, разликујући нестанак народа од нестанка владаоца. Овим je завршен одељак о јавном природном праву и почиьье онај о „природном праву народном”, тј. о међународном праву. Ово излагање Стерија почиње тиме што утврђује да народи, као моралне (правые) личности имају, исто као и људи, своја природна права. Основно народно право („праправо”) јесте, као и код човека, самосталност, тј. оно што ми данас називамо националном сувереношћу. Ово право се састоји у праву на сопствену територију,, на независност од било ког другог народа, на сопствено име, сопствени устав и сопствену владу. Друго основно право јесте право „целости” (невредимости) народа. Из ових права излази да je сваки народ по себи циљ, а не средство за друге народе. Уништење самосталности другог народа je исто такав злочин као убиство појединца. Народи су, међутим, слободни да се спајају с другим народима или да се деле. Сва права народа Стерија даље дели на „корена” и „набавльена према томе да ли народу припадају по природй ствари или на основу уговора. Корена права јесу; народна слобода, ко ja je основпи услов народне самосталности; једнакост свих народа у слободи и правима, без обзира на њихову бројност и јачину; узајамна јавност, која ce састоји y јавности односа народа једних према другима тако да сваки народ зна како се други према љему односи; поверење, које