Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

12

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

се стиче на основу исправног понашања једног народа у шдносу на друге; право на територију и најзад право на безбедност. Потом Стерија укратко из лаже теорију међународних уговора и међународног претставништва (дипломатског), а онда набраја „условна права народа”, која се односе на употребу насиља. Сваки народ има право употребе насшьа ради заштите својих права. Ова употреба je тројака: у циљу предохране, одбране или накнаде. Употреба силе, дакле, никад не може бити у циљу казне, јер казна претпоставља неког непристрасног трећег између две државе у сукобу, a овај (сем уколико споразумом самих тих држава није изабран) не постоји, пошто су државе суверене. Стерија дал>е разликује три вида употребе силе међу државама: „возмездие” (реторзију), „противо■ уврежденије” (репресалије) и рат. Рат одобрава само као средство за одбрану права, па макар се одбрана вршила и у виду предохране. Чим цшь рата буде постигнут, он мора престати, и слобода народа против кога je рат вођен мора се у свему остварити каква je и пре тога била. Пошто je укратко говорио о савезу и неутралностп, Стерија говори о „правичном миру”. Да би рат престао, мир треба да Зуде правичан, „јер не само право него и разум зактева, да победитељ побеђени народ нигда тако не обтерети, и стесни, како he му потом заклети непријатељ бити”. Рукопис се завршава одељком под насловом „Право светског грађанства”. Кад сваки народ поштује туђа права, каже Стерија, „онда разум представља свет као собраније слободни’ и морални’ суштества, кои скупа к образцу човечества спеше”. Тада се може узети да се човечанство уједињује ради одржања мфјународног права, које тиме постаје „светско право”, „по којему сваки човек није само член свога народа, но целог на поврхности земној наодећег се друштва”. И Стерија последње речи свог рукоппса завршује величанственим уздизањем светског вечитог мира у кантовском духу, уносећи у то искрено одушевљење и песнички полет, као и много сипела за стварност, те ћемо цео овај текст навести: „Из виспреног овог поњатија произлази образац о вечитом миру, по песмама стихотвораца као златни век описује. Премда ова мисао далеко од дејствителности одстоји: опет није немогућна, прво по томе, што je природа људи усовршателна, а друго, што човечество к душевном пунолетству јако напредује. Вечити овај мир пак нити се обштом монархией придобити може, нити политичким равновесијем, нити пак свеобштим сојузом народа; но поправљенијем физичног, политичног и моралног стања код свију народа. Ако ће дакле и стотине или тисуће године до устројенија оваковог сојуза међу људма протећи, опет остаје вечити овај мир увек као најлепши задатак за род човеческп”, II Као што се могло видети, Стерија je присталица школе природног права, и то оне њене, тада владајуће варијанте, која je узпмала да се из људског разума непосредно може извући углавном