Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

430

Данае, кад су углавном ликвидирани стари мртви бракови, могло би се дозволити развод брака ако постоји исюьучива кривица тужиоца, ако нема потребе да се заштити невини брачни друг или ако тај друти брачни друг сам нема више интереса да се успостави заједнички брачни живот. Тако се не би чинило наешье законском тексту већ поступило у сагласности с њим. Чл. 56, ст. 2, значи отступание од принципа поремећености брачних односа које je учињено због заштите некривог брачног друга. Ако у конкретном случају нема потребе за такву заштиту, онда нема разлога да се не дозволи развод брака. С друге стране, било би злоупотреба заштите ако се некриви брачни друг противи разводу иако сам нема интереса и воље да се успостави брачна заједница (16). На истим позицијама као наш основни закон о браку стоји и чешки закон о породичном праву у погледу~искључиве кривице. Коментатори тог закона наводе да суд, ако утврди да постоји кривица тужиоца за поремећај брачних односа, не може олако одбацити тужбени захтев, већ да има уважити све чињенице, иначе одлука неће одговарати животним приликама и доћи ће до тога да брачни друг неће моћи засновати нову брачну заједницу која би била трајније природе (17). Правило да брачни друг који je искључиво крив што je дошло до поремећаја брачних односа нема право тражити развод брака не може се одржати као безусловно правило, већ треба дозволити и изузетке од тог правила. Ако се узме у обзир да je стварно једини оправдают бракоразводни узрок тешка поремећеност брачних односа, односно да се сви бракоразводни узроци морају у крајњој линији сводити на тај узрок, онда je наравыо потребно дозволити развод брака уз извесне услове и онда када je до поремећења брачних односа дошло искључивом кривицом оног брачног друга који тражи развод брака. Питање je само под каквим условима. Польски породични законик прописује да брачни друг који je искључиво крив што je дошло до поремећаја брачних односа не може тражити развод брака ако се друга брачни друг томе дротиви. Но суд може у изузетним приликама, ако брачни другови већ дуго живе одвојено, дозволити развод брака узевши у обзир интересе заједнице. Сличая пропис који би значио изузетак од правила прописаног у садашњем члану 56, ст. 2, односно враћање на принцип чл. 56, ст. 1, тј. развод из узрока поремећености брачних односа, може се препоручит!! и за наш Основни закон о браку. V. Из изложеног намеће се закључак да не би требало потпуно прећи на систем какав je усвојен у совјетском, мађарском и румунском праву. Треба додуше признати да je принцип тешке поремећености брачног односа, теориски узевши, једноставан, логичан и исправан. Но он ставља велике захтеве на суд и странке. Од суда

(16) Внди Хиндерлинг у Festgabe zum 70. Geburtstag von August Simonis, Basel, 1955, crp. 122, 123. (17) Komentâf k zâkonu о prévu rodinnem, Orbis-Praha, 1957, стр. ill.