Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

434

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ретка без образложења, али она ипак немају снагу закона и кад нису у супротности са начелима уставног поретка. Не треба губити из вида да je законом о неважности правних нрописа донетих пре 6 априла 1941 године и за време непријатељске окупације, од 23 октобра 1946, прекинут правый континуитет код нас. То je већ било извршено добрим делом одлуком АВНОЈ-а о укидашу и неважности свих правних прописа донетих од окупатора и његових помагача за време окупације; о неважности одлука које су за то време донете; о укидању правних прописа који су били на снази у часу непријатељске окупације, од 3 фебруара 1945. Према чл. 2 те одлуке; „Правни прописи (закони, уредбе, наредбе, правилници, итд.) који су били на снази у часу непријатељске окупације (до дана 6 априла 1941 године) укидају се, уколико су у супротности са тековинама народноослободилачке борбе, с декларацијама и одлукама АВНОЈ-а и Земаљских антифашистичких већа (скупштина, света, собрања) појединих федералних јединица и шихових претседништава, као и правним прописима донетим од Националист комитета ослобођења Југославије и његових повереништава, влада и појединих повереништава федералних јединица.“ Одредбе самог закона о неважности правних прописа сасвим су експлицитне; „Правни прописи (закони, уредбе, наредбе, правилници и др.) који су били на снази на дан 6 априла 1941 године, изгубили су правку снагу“ (чл. 2). „Нравна правила садржаяа у законима и другим правним прописима поменутим у чл. 2 овог закона [... ] могу се по овом закону примењивати на односе који нису уређени важећим прописима, и то само уколико нису у супротности са Уставом ФНРЈ, уставима народних република, законима и осталим важећим прописима донетим од надлежних органа нове државе, као и са начелима уставног поретка ФНРЈ и њених република” (чл. 4, ст. 1). „Државни органи не могу своја решења и друге акте заснивати непосредно на овим правним правилима" (чл. 4, ст. 2). „Пракса и правна схватагьа судова и других државних органа бивше Јутославије не могу бита подлога за тумачење и примену правних правила из чл. 3 и 4 овог закона" (чл. 5, ст. 3). Довољно je пажљиво прочитати ове текстове па увидети да остаци ранијег правног поретка нема ј у исту обавезну снагу као и нови прописи. Разликовање између правних прописа и правних правила учињено je несумњиво свесно и у том циљу, иако 6и се иначе сама разлика могла спорити. Такозвана правна правила нису тврда правила закона, већ много мекши материјал, који je дат судији да се њим послужи како je најбоље могуће ради попуњавања празнине настале глобалним одузимањем правке снаге свима ранијим прописима. 6. Може изгледати парадоксално да постоје правила из истог извора која немају исту обавезну снагу за судију. Обавезна снага правних правила из истог извора, по самој природи ствари не може се степеновати, као ни једнакост: она постоји, или не постоји. Али ма колико то изгледало парадоксално, то je чшьеница