Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

код нас. То се јасно може видети и из самих наведених текстова, да не потсећамо на остале околности ко je су познате, a које су довеле до потпуне аброгације ранијег права. То je нешто сасвим ново, изузетно и што измиче утврђеном начину резоновања у области примене правних правила, и та једкнственост треба да буде уочена. Та јединствена чињеница може бити искоришћена у ј едком вишем циљу, у циљу стварања јединственог правног система у нашој земљи. Према уставном закону (чл. 15, ст. 1, т. 5) наша земља треба да има у великој мери јединствено законодавство. Између осталог, цела материја грађанског законика спада у искључиво савезно законодавство. Ако посматрамо само ту матери ј у, констатоваћемо да о многим важним питањима из те области посгоје од раније различита, некад супротна правка правила. Ако би судови до доношења грађанског законика, или имовинског законика, како га назива уставни закон, примешивали, сваки у своме делокругу сва та различита правила, резултат тога би био да у једном месту буде забраньено оно што je у другом месту дозвол>ено, да се правда с ове стране реке сматра за неправду с оне стране. Стога мисяим да ослабљена снага правних правила и уставна тежньа ка јединственом правном систему дозвољава судији да води рачуна не само о правним правилима свога подручја, већ и о. правним правилима других подручја. Није претерано рећи да га оне упућују на то да, ако су правка правила разних подручја противречна, изабере оно које данас најбоље одговара нашим потребама. Разуме се, није довољно тврдити да неко правило одговара нашим потребама, а друго да им не одговара, већ те тврдње треба поткрепити разлозима. Ни je лако рећи у сваком с луча ј у ко je од разних правила најбоље одговара нашим потребама. Критеријум je врло широк и недовольно прецизан. Он не искључује грешке и лутања. Учења правке науке, већ стечена искуства, тендендије ко je су се показа ле у другим нашим прописима, искуства из уцоредног права могу помоћи да се смаше погрешке и избегну лутаньа. 7- Нарочито треба водити рачуна, где je то могуће, о општим узансама које je донео Пленум Главке државне арбитраже 18 jaнуара 1954, a које су објављене 7 априла 1954. Примена свих узанси заснива се на вољи странака, па се и опште узансе примењују ако су странке уговориле шихову примену. Међутим, као што je познато, у нашим општим узансама, поред правила која се и у другим земљама налазе у узансама, има много правила која се у другим земльама налазе у законима. Аутори узанси су их свесно унели у узансе, да би тако постигли изједначеше имовинског права у области промета у коме учествују привредне организације, дали основна правила за уређење односа насталих у промету, и тако обезбедили сигурност промета. Друго je питање да ли се то могло учинити путем узанси. Али независно од тог питања, правила отптих узанси која иначе по својој природи треба да се налазе у закону,

435

СТАРА „ПРАВКА ПРАВИЛА“ И ЈЕДИНСТВО ПРАВА