Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

PA3BOJ И ИЗВОРИ ПОМОРСКОГ ПРАВА

437

одмах приметити, да се пракса судова још пре рата на нашем подручју руководила ширим схватањем ове одредбе, које je било изражено у новелираним прописима §§ 918 —920 наведенот Законика, а по коме je поверилац могао у случају неиспуњења теретног уговора тражити испуњење уговора и накнаду штете због неиспуњеља, или раскинути уговор ако га дужник не испуни ни у накнадном року који му je поверилац у ту сврху поставио. Ово правно схватање треба поготову прихватити за наше право, јер оно одговара нашим потребама и jep je правно схватање изражено у неновелираном § 919 споменутог законика. на који се ослања први суд, још давно пре рата превазиђено потребама промета. Према томе, када једна страна не изврши теретни уговор уопште или га не изврши уредно, друтој сграни која није крива за неизвршеше треба признати право да уговор једнострано својом изјавом раскине између оста лог и онда када je по конкретним околностима јасно да туженик злонамерно избегава да испуни уговор”. Мотивима овог решења могле би се правити разне замерке. Не може се рећи да се пракса пре рата руководила при примени § 919 Ошптег грађанског законика „ширим схватагьем ове одердбе” кад je она ту одредбу била одбацила и поступала сасвим супротно тој одредби. Не би се смело рећи за закон да je „превазиђен потребама промета”, jep то ставља судију у опасан положај изнад закона, а ако се то каже за „правно правило” у смислу нашег закона од 23 октобра 1947, онда би требало показати зашто je оно „превазиђено”. Него вреди, као што сам раније напоменуо, и за формулу да правило „одговара нашим потребама”: и то би требало образложити, што не би било тешко. Али поред свих ових замерки закључак овог ре_ шеша je исправан: и поред правног правила које важи на гьеговом подручју, да се уговор не може раскинути због неизвршења, Врховни суд HP Босне и Херцеговине сматра да треба дозволити раскид уговора због неизвршеша, како то дозвољава правно правило других неких подручја. До истог резултата долази се и помоћу општих узанси, које у чл. 209 имају исто правило. То значи да се налазимо на путу замене партикуларних, диспаратних и супротних правних хфавила о питању раскидања уговора једним јединственим правилом. Ту креативну активност судова треба помоћи и пожелети да она обухвати и многа друга питања и тако, очекујући нове законе, приближи нас изједначењу права.

Михаила Константина вић

РАЗВОЈ И САДАШЊИ ИЗВОРИ ПОМОРСКОГ ПРАВА

Поморско право као правило или норма о пловидби старо je колико и само поморство, а то значи колико и повијест наше цивилизације. Поморска путовања описана су већ у Хомеровој Илнјади и -још више у Одисеји, а ту се спомињу као још давнији морепловци