Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РАЗВОД И ИЗВОРИ ПОМОРСКОГ ПРАВА

439

рима најзначајнији су од јадранских статута они Дубровника, Млетака, Бари ja, Транија и Анконе, а од оних на Тиренском и осталом Средоземном мору статути Амалфија (знаменита Tabula Amcdpb.itana из XII ст.), Пизе, Ђенове, те статути Марсеља, те, шпањолских и каталонских градова, наносе Барцелоне. Осим посебних статутарних извора појединих градова у Среднем вијеку и на почетку Новога, настале су, ради практична упорабе наносе у судству, посебне збирке прописа поморскога права, које су у неку руку биле зборници важећих правила и обичаја у једном великом поморском подручју. Међу тим збиркама најпознатија je Consolât de Mer или Consulatus Maris (између XII и XV ст.) настао у Барцелони; поред њега Guidon de mer (y XVI ст.) настао y Марсељу (по некима у Руану). Ове су збирке, биле подлогом даљега формирања права поморских земаља медитеранских. Сличан развојни процес одвио се и на Атлантској обали. У статутарној ери, осим права садржаног у статутима матичних ханзеатских градова Хамбурга, Либека, Бремена, настале су и посебне збирке, од којих je најпознатија она по имену отока Олерона на француској Атлантској обали код ријеке Шарант, под именом Roles d’ Oleron из XVII ст. Та je- збирка, као и Конзулат у Средоземљу, настала из погребе једног приручника за поморско судовање, али то није било локално право тога оточића, него заједничко поморско право Француске и других земаља Западне и Сјеверне Европе. Познато je да су и становници Сјеверне Европе од најстаријих времена били вјешти и одважни поморци, али нам од њих осим успомена о вјештини у бродоградњи и морепловству, нису сачувани никакви законски споменици. Истом у XIII ст. норвешки закон познат под именом Magnus Laga böters Bylov садржавао je нешто поморскоправних одредаба, а иначе je у Скандинавии вриједило право ханзеатских градова и судова трговачких гилда. Бременом су одлуке ханзеатске скупштине градова постале опће право нордијских земаља. Занимљиво je да je знаменитост свијета тзв. Visby правила (из XVI ст.), названа по једном мјестанцу шведског отока Готланда у Балтичком мору, и вјеројатно примљена на једном састанку трговаца нордијске Гилде, састављена оригинално на староњемачком језику, дакле не на језику свога поријекла по имену. Ова je збирка имала доминантан уплив на скандинавско и холандско поморско право. Из споменутих збирки и статута развила се временем прва национална кодификадкја поморског права у модерном значењу. У XVII ст. у Француској за Колбера, створено je знаменито законодавно дјело Ordonnance sur la Marine marchande од 1681. Ta je Ордонанса сакупила и систематизирала све дотадање писано и обичајно поморско право. Она je постала прототип кодификације у времену државне централне управе XVII стољећа и меркантилистичке економике, а напосе кодификације поморског права у једном јединственом зборнику. Важење Ордонансе протегнуто je и изван граница Француске и она je послужила као узор каснијим кодификацијама, те je имала велики утјецај на да.тьи