Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

448

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бало би га заменити новим принципима који више одговарају садашњим потребама друштвене одбране. У овом погледу могу се запазити нарочито два система, и то систем неодређених осуда и систем опасног статьа учиниоца кривичног дела. По првом систему судија изриче казну али тьено дефинитивно трајаше се одређује за време извршења казне. Овај систем има више варијаната. По овом систему одмераватье казне прелази на администрации у извршења казне. На тај начин принцип законитости овде се схвата на један еластичан начин. Ипак, притом треба приметити да се у земљама где се приметвује овај систем, одмеравагье казне од стране органа извршења казне врши на основу претходног испитивања осуђеника. Са теориског гледишта овај систем више одговара потребама друштвене одбране, али захтева jeдан специјализовани персонал који he вршити ово испитивање, што je врло скупо и што све земље не могу себи дозволити. Други систем, систем опасног статьа извршиоца кривичног дела join више се удаљује од принципа законитости. На основу учевьа школе позитивиста полази се од схвататьа да извесни учиниоци кривичног дела имају у себи злочиначке склоности, наследие или стечене, које заједно дају појам опасног стања. Има чак мишљења по којима се ово статье може утврдити чак пре извршетьа кривичног дела, што би имало за последицу примењивање мера безбедности према неким лицима чак пре извршетьа кривичног дела. Јасно je да ове тенденције нису у сагласности са принципом законитости у кривичном праву. Са појавом и формиратьем данаппъе школе друштвене одбране јавл>а се један нов моменат. Као и увек, појава ове нове школе праћена je супротним схвататьима у погледу знача ja принципа законитости и индивидуализације у кривичном праву. Има мишљења (13) по којима ова школа означује крај, негацију традиционалног система кривичног права заснованог на принципу кривичне одговорности због кривице и на казни заслуженој према степену кривичне одговорности. Чак се предлаже укидатье казне и замена кривичног права једним новим правом, друштвеним правом, правом друштвене одбране. Репресивно право требало би да се замени превентивним правом. Али то су само појединачна схвататьа ове школе. По друтима, напротив, подвлачи се (14) да нова школа друштвене одбране нема цшь да радикално метьа кривично право нити има камеру да негира како традиционалне принципе кривичног права тако и принцип законитости. По овом другом мишљењу, које изгледа претставља већину претставника данашње школе друштвене одбране, ова школа жели само да подвргне опсежној ревизији сва постојећа учења из области кривичног права сходно стеченом искуству у борби против криминалитета. При свем том може се узети да je данаштье кривично право у динамичном развоју. Дискусије су многобројне, конгреси који се држе доказ су за ово. Можемо чак казати да je данаштье статье слично

(13) За ову дискусију, в. нарочито Jean Graven: Droit penal et Défense sociale, Revue pénale suisse, 1955, fasc. 1, pp. 1—53.

(14) В. нарочито Marc Ancel: La défense sociale, Parla, 1954, pp. 14 и сл.