Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УТВРЂИВАЊЕ КАЗНИ И МЕРА БЕЗБЕДНО СТИ

449

оном на крају последшег века, када je неокласична школа са фон Листом, Принсом и ван Хамелом на челу, морала да интервенише да би се нашао компромис међу мноштвом противречних мишљења и тенденција у области кривичног права тадашњег времена. У вези са овим, проблем индивидуализације казне je у центру пажње а нарочито однос индивидуализације са принципом законитости. На тај начин, проблем одмерававьа казне, један од најстаријих проблема кривичног права, поново постаје актуелан. Исто то важи и у погледу проблема овлашћеша судије при одмерававьу казне. Нема ни једног конгреса који не расправља, делимичвю или у целини, проблем одмеравања казне. По овом питагьу држе се посебни састанци, интернационални или регионални, на којима се дискутује нарочито проблем испитивања личности у вези са одмеравашем казне. Beh je објављен обилан материјал са ових међународних састанака (15). Да би се постигла боља индивидуализација, дискутује се нарочито питање раздвајања поступка изрицања ссуде од поступка изрицања казне (16). 111. После ових неколико примедаба о предмету одмеравања казни и развоја овог проблема, као и о стању овог проблема у дакаппьим кривичним законима и у савременој теорији кривичног права, ми долазимо поново на питаше постављено на почетку реферата: који je уствари разлог због кога се овај проблем поставља и захтева решење? Јер треба признати да проблем који се овде дискутује није узет случайно, већ да постоје озбиљни разлози који захтевају његово решење. По чему je овај проблем поново актуелан? Да лу су стечена искуства показала да принцип законитости у кривичном праву спречава индивидуализацију или пак индивидуалтација онемогућује принцип законитости? Или можда нетто више. Изгледа да се у борби различитих тенденција и мипиьеша, нарочито у вези са различитим мишљењима у оквиру данашкье школе друштвене одбране, посебно поставља питаше научне и законске ревизије свих кривичних института да би се ови прилагодили потребама и схватањима данашњих дана. Извесно je да питање одређеивања казне остаје као једно од најважнијих и најделикатнијих. Ако се пође са овог гледишта, онда je проблем контроле овлашћења оцене судије у одређивању казни и мера безбедности, свакако један од бних који заслужују највише пажње. Може се само дискутовати како треба прилазити овом проблему и са ког гледишта га треба посматрати. Ако смо добро разумели суштину проблема напред формулисаног, први захтев који се поставља je очување принципа законитости у кривичном праву. Искуство нам показује да се сви основи кривичног права руше када се напушта принцип законитости, без обзира у име које идеје се то чини или захтева. Из овог произилази да овлашћење

(15) В, например, L’lndividualisation des mesures prises à l’égard du délinquant, Publications du Centre d’études de défense sociale, Paris, 1954.

(16) B. Paul Comil: La césure entre la condamnation et prononcé de la peine, Revue pénale suisse, 1955, fasc. 3, pp. 225 —242.