Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УТВРЂИВАЊЕ КАЗНИ И МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ

451

вичном законику као, например, проблем урачунљивости, умишљаја, нехата, итд. Закон би одређивао основне типове криваца као што одређује основне врсте кривичних дела, например, тако што би одредио кривде из навике, случајне кривде, по тенденцией, из страсти, повратнике, итд. На тај начин закон би обавезивао судију да класифицира кривде према правилима о типологији предвиђеним у закону, па би тек после приступио одмеравању казне. Судија би имао два задатка пре изрицања ссуде: утврђивање кривичног дела и стелена одговорности с једне стране, и класификацију кривда с друге стране. Природно, требало би да закон пружи низ околности на основу којих би судија извршио класификацију кривда. Други начин састојао би се у томе што би закон одређивао већи број личних околности према корима би судија могао да одмерава казну. 3. Требало би да закон садржи посебна правила у погледу тзв. ванредног одмеравања казне (слободно одмеравање казне). Реч je о случају када je потребно дати судији извесно овлашћење да може одредити казну ван оквира минимума и максимума предвиђених у закону. Већина законодавстава садрже оваква правила. Има чак закона који дозвољавају судији да одмери казну изнад максимума, тј. да се не држи принципа законитости чак на штету окривљеног. Ипак постоји мало закона који садрже довольно правила на основу којих судија има да поступи у таквим случајевима, што je нарочито незгодно када се казна пооштрава на штету окривльеног. Закон би имао да предвиди посебне околности на основу којих би судија могао слободно да одмерава казну. Требало би да законодавац изврши детаљну анализу свих могућих случајева, и на основу тога да одреди читав низ околности на основу којих се може извршити слободно одмеравагье казне. Требало би за сваку врсту или трупу околности нредвидети посебна правила ко ja би указивала суди j и како треба одмеравати казну када постоје ове околности. То би била нека врста контроле од стране законодавца над радом судије у погледу одмеравања казне, на тај начин свако Удаљавање од општих правила о одмераван>у казне било би у складу са принципом законитости јер би се заснивало на закону. 4. * Поставља се питање како остварити контролу овлашћења судије за одмеравање казне на основу правила кривичног поступка. Ово питање улази у облает организације судова и њиховог функционисања, а исто тако задире се и у неке принципе кривичног поступка. Начелно, требало би фаворизирати расправљање у судским већима. Требало би предвидети за кривична дела одређене тежине већа од најмање три судије. Ово je делимично спроведено у данашњим законима о кривичном поступку. Али овде je реч о судским већима у једном другом смислу, нарочито када je реч о одмеравању казне ван оквира посебног минимума и максимума. Требало би повећати судска већа увек када би према околностима могло доћи до ванредног одмеравања казне. Тебало би исто тако предвидети правила у закону о