Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

452

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кривичном поступку по којима би се поступало при образовању ових повећаних судских већа када треба прећи на ванредно одмеравагье казне. До данас, готово сви закони предвиђају да he се ствар расправити пред судијом појединцем или већем водећи рачуна само о тежини кривичног дела. Напротив, требало би предвидети да се може прећи на овај поступак и онда када се појаве околности ко je захтевају ванредно одмеравагье казне. Друга алтернатива била би да се предвиди за такве случајеве једногласност свих судија, као што се то већ чини по неким законима када je у питању изрицање смртне казне. Контрола овлашћења судије за одмеравање казне може се постићи и захтевом да судија даје детаљнија образложеаа у погледу одмерене 'казне. Изгледа нам да je правило готово свих судија да усредсређују образложевье више на утврђивању кривичног дела и степена кривичне одговорности. Поклања се мање пажње образложен>у изречене казне. Закон би могао да предвиди посебну обавезу по којој би судија морао да пружи детально образложење пресуде у погледу изречене казне. На овај начин би судија био обавезан да боље анализира све околности на ко je се наслања при одмеравању казне а одлуке о казни биле би квалитетније. Затим, требало би проширити право жалбе окривљеног и гьегове одбране у погледу приговарања у вези са изреченом казной. У оправдании случајевима требало би дозволити јавну расправу пред судом другог степена чак и кад je реч о изречено j казни. Контрола овлашћења судије у одмеравању казне може се даље остварити на тај начин што би се проширили разлози због којих окривљени и његова одбрана могу захтевати ванредно ублажавање казне (институт који постоји у неким законима о кривичном поступку). Иако многи закони ттознају овај институт, у пракси се мало чини употреба од овог. Треба законом предвидети да поступак ванредног ублажаван>а казне може бити покренут по службеној дужности, чак на захтев органа извршења казне ако овај нађе да je то потребно за осуђеног. Готово сви закони познају институт обнове кривичног поступка, али он се практикује из других разлога а ретко у погледу изречене казне. Требало би дозволити обнову поступка и у погледу изречене казне ако нове околности указују да казна не одговара конкретном случају и учиниоцу кривичног дела. 5. Све ово, међутим, само je једна страна питања од кога зависи правилно одмеравање казне. Новим законским прописима у смислу, у коме je напред било речи, могло би се постићи много али не све. Треба имати у виду да казну ипак изриче судија, лице које има своју индивидуалност и да у већпни случајева од њега зависи која he казна бити изречена. Многобројна законска ограниченна у овом погледу могу имати негативно дејство. Ако би се пришло једном новом ограправа и овлашћења судије у одмеравању казне, и ако би се форсирала контрола овлашћења судије у погледу одмеравања казне,