Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

454

јавно мшење, мишљења судија и правника о питањима за која ce сви они интересују. Ако би се успело да се створи једно такво јавно мњење ко je би се односило на рад судија, у овом случају у погледу одмеравагьу казне, верујемо да би то била најбол>а контрола судија у њиховој функцији одређивања казне. Контрола која не би била санкционисана законом, али која би деловала боље него ма која друга службена или законска контрола. IV. Да закључимо. Као што смо нагласили у самом почетку, проблем који се овде расправља претставл>а једно од најважнијих питала данашњег кривичног правосуђа. Од решегьа овог проблема зависи да ли ће се моћи отклонити постојеће, стварне или привидне, противречности данашњег кривичног правосуђа, које произилазе из чикьенице што je потребно сагласити два принципа, принцип законитости у кривичном праву и принцип индивидуализације казне. Треба наћи решење које ће још једном потврдити значај оба ова принципа а да се притом не смањи знача ј ни једног ни другог. Као што смо рекли у почетку, то je озбиљан проблем и тешко je наћи решење које he задовољити у потпуности оба ова основна принципа кривичног права. Ипак то не знчи да не треба покушати да се реши овај проблем и да се не може наћи неко задовољавајуће решење. У овој нади ми смо себи дозволили да изразимо наше скромно мишљење по овим проблемима, и верујемо да смо унеколико допринели проблему који се дискутује.

Др-

Јанко Ђ. Таховић

САВРЕМЕНО СХВАТАЊЕ ПОЈМОВА УЧИНИОЦА КРИВИЧНОГ ДЕЛА И УЧЕШЋА У КРИВИЧНОМ ДЕЛУ

I. Сам наслов „Савремено схватање појмова учиниоца кривичног дела и учешћа у кривичном делу” потсећа на многа питања о којима се расправља у науци о криминалитету од давних дана. Нека од њих улазе у ред основних проблема наше науке и од њиховог правилног решења зависи правилност изградње појмова учесника у кривичном делу. Тако се истине проблем каузалитета у вези са различитошћу акција појединих учесника. Истовремено са овим, кад je реч о стављању јачег акцента на личност преступника него на само кривчно дело, поставлю се и питаше да ли треба дати превагу „учинилац кривичном праву“ (Täterstrafrecht) или „дело кривичном праву” (Tatstrafrecht)? Од овог питања je нераздвојно и проблем кривичноправне систематике, који се решава или бипартитном формулой „кривично дело и казна“ или трипартитном формулой „кривично дело, кривац и казна“.

' Реферат поднесен VII МеЬународном конгресу за кривично право који je одржан у Атини од 26 септембра до 2 октобра 1957.