Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

За нас je најважнији увод, јер ту Стерија износи своје основне погледе на право. Он се показује присталицом природноправне школе, која je, насупрот историској школи, тада join увек владала у европској науци, нарочито у хегелијанском облику. Он врло jaсно одређује разлику између природног и позитивно! права. Стерија почиње одређивањем раз лике између права и неправа, говорећи: „Човек, емпирично узет, у колико je слободом обдарен, спољна своја дејствија или тако поставља да другом чувствено умном створењу вред не наноси, или тако, да други против своје воље и соизволенија уштрб сотим oceha”. Прво je право, друго неправо. Потом разликује „правословије” као науку „која нам основано показује како се ово право и неправо распознати дају”, која своје ставове „посредством умозакљученија по постојаном основоположенију методно доказује”, од практичног знања о праву, које то није у стању учинити. Право je или филозофско, ко je потиче из природног човековог ума, или откривено (Мојсијево), или позитивно. Наука о филозофском праву назива се филозофија права или природно право зато „што се Право, које предмет изследованија сачињава, моралном природом човека, или по самом уму непосредствено домаша, и јест вечито, као што je ум вечит, не зависећи нити од повестнице или искуства, нити од положителног, сиреч таковог права, које су законодавци по потреби поједини народё, као што je Римски, или Спартански, уставно предизложили, нити нај после од спољашњи, какви нибуд сношенија”, Стерија одлучно одбацује мишљење да постоји само позитивно право, „поклем би на овај начин право зависило од воље ког нибуд законодавца, и сваки би моћни могао постојеће законе одбацивати, и оно за право издати, што се с’ његовом вољом или његовим поњатијем слаже”. Напротив, „Право природно ни je почастно, ни произвольно, но обште и неизменљиво, које je поњатију сваког народа, сваког човека као моралноумног створења соразмерно, које положителном закону за образац служи”. Стерија одбацује поистовећавање божјег права (као Мојсијевог) с природним, налазећи да je и оно позитивно право и, као такво, потчињено природном.’ које треба да буде узор сваког позитивно! права. „Цел науке ове тј. Природног права поглавито јест точно и системно знање природни или умом постављени права и -дужности као условија спол>не слободе и дружевног сосуштествовагьа људи; подаља цел пак јест сама мирна спољашња тишина и посредством ове свеколико усовршенствовање, срећа и благополучије човеческог рода”. Одређујући однос природног и позитивное права Стерија, иако подвлачи примат природног права, ипак признаје могућност стэаралаштва, одн. допуне природног права позитивним правом, водећи рэчуна о конкретним околностима. Уопште, као што ћемо видети, то je видна Стеријина особина водити рачун о стварности и развоју. Позитивно право баш прилагођава природно право стварности. „Право природно сматра се као темељ положи-

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА