Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШК E

ПЕТНАЕСТОГОДИШЊИЦА СМРТИ ПРОФЕСОРА ЂОРЂА ТАСИНА. Колегијум Правног факултета и Социолошко друштво у Београду организовали су 30 децембра т.г. свечану академију поводом петнаестогодишњице трагичне смрти проф. Ђорђа Тасића. Уводну реч дао je проф. Јован Ђорђевић, о животу Ђ. Тасића говорио je др. Цветко Костић, своја сећања на Ђ. Тасића изложио je проф. Сретен Вукосављевић, и најзад, о научном делу Ђорђа Тасића говорио je проф. Радомир Д. Лукић.

ПРЕДАВАЊА ПРОФ. СТАНИСЛАВА ЕРЛИХА НА НРАВНОМ ФАКУЛТЕТУУ БЕОГРАДУ. Др. Станислав Ерлих, професор Правног факултета у Варшави, одржао je на Правном факултету два предавања, Прво предавање, 16 октобра т.г., било je о социјалистичкој законитости, a друго, сутрадан, о променама у структури еавремене државе. После овог другог предавања водила се жива дискусија. У једном од наредних бројева, Анали ће објавити чланак проф. Ерлиха о социјалистичкој законитости.

ОДЕР АНЕ ДИСЕРТ АЦИЈ А НА НРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ. Мирко Перовић, судија Савезног врховног суда, одбранио je 11 октобра т.г. сврју докторску дисертацију „Управни спор и правосудносудски по^тупак“. Милан Марковић, секретар Института за међународне студије Правног факултета у Белграду, одбранио je 24 октобра т.г. своју докторску дисертацију . „Заштита мањина у склопу међународне заштите људских права“. Војин Милић, библиотекар Економског института ФНРЈ, одбранио je 8 новембра т.г. своју докторску дисертадију „Методолошки проблеми у социолошком истраживању“. Иванка ЈСрнић, асистент Правног факултета у Београду, одбранила je 27 новембра т.г. своју докторску дисертацију „Други дом у претставничким телима“. Панта Марина, доцент Правног факултета у Скопљу, одбранио je 25 децембра т.г. своју докторску дисератацију „Редовни правни лекови у кривичном поступку ФНРЈ“.

ТРИНАЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ САСТАНАК ДРУШТВА ЗА ИСТОРИЈУ АНТИЧКИХ ПРАВА. Од 10 до 16 септембра 1958 одржан je у Трсту Тринаести међународни састанак Друштва за историку античких права (Société đ'Histoire des droits de l’Antiquité) чије je седиште y Брислу. Иако je обо научно друштво основано тек после Другог светског рата, оно je већ стекло висок утлед у међународном научном свету и успело да окупи заиста највећа имена савремене античке правые историографије. НЬегов претседник Фернан д Вишер (Fernand de Visscher) je једно од највише цењених научних имена Белгије; његов почасни, али врло активни, претседник je Вићенцо Аранђо-Руиз (Vicenco Arangio-Ruiz), претседник италијанске Академије наука, који je, између многих других ствари, задужио античку правку историографију откривањем египатских фрагмената Гајевих Институција и дешифрованием и публиковањем херкуданумских воштаних таблица. Међународни састанци одржавају се сваке године у другој земли и посвећени су обично једној централцој теми али je дозвољено пријавити реферате који обрађују и друга питања. Реферати поднети на састанцима објављују се у часопису Друштва Revue inter-