Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

читава ова област због тога не може бити изван права, ннти су јој због тога потребна начела неке друге гране права. Ова нова грана права, поред својих „унутрашњих" тешкоћа, има и тешкоћа које долазе „споља . Прве претстављају резултат |Младости те гране права. Оне iie ce, временом, решавати методама који су примењиване ина друге правне гране. Друге претстављају неизбежан резултат свеопште повезаности односа y друштву и, следствено, повезаности разних правних области. Кретање y простор, и правна грана која га проучава и регулише, неизоставно ce ближе или даље додирује с низом других правних односа и врана права које су им надградња. На овом месту истицано je то додиривање које je значајно за све области политичких, економских, научних, културних итд. активнск;ти. Тиме ce, међутим, ништа не мења кад кретања y простор и правне гране која га проучава. Али, тиме остале правне гране добијају проблем више. Отуда, тешкоће „споља", стварно не одражавају ни проблеме, ви тешкоће, космичког права; то су нови проблеми и тешкоће разних других грана права које су овом новом активношћу y друштву интригиране. Према томе, излази да je неправилно оптерећивати космичко право проблемима и тешкоћама кој« нису y љеговој надлежности.

Др.

Борко Николајевић

ЗНАЧАЈ И ОБИМ НЕКИХ МЕРА ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ДРУШТВА У ПОЉОПРИВРЕДИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

I. У Југославији су y послератном периоду предузимане разноврсне мере које су имале за циљ да омогуће социјалистички преображај на селу и модернизацију пољопривредне производње. Међу овим мерама требало би поменути аграрну реформу, затим мере y вези са ‘стварањем и развијањем великог броја пољопривредних добара и земљорадничких задруга, мере y вези с арондацијом, итд. Паралелно с овим мерама чињени су напори да ce омогући производња или увоз разних пољопривредних машина, вештачких ђубрива и слично, да би ce тиме обезбедила боља техничка опремљевост пољопривреде. Наравно, финасиска средства која су ce могла одвојити за ове сврхе била су до пре неколико година недовољна и окучена. Међутим, све ове мере нису могле, због низа објективних околности и привредних тешкоћа са којима ce доскора борила наша земља, довести до значајнијих промена y погледу продуктивности рада и обима пољоттрнвредне производње y односу на предратни период. Треба, додуше, напоменути да су од 1953 па надаље зе.мљорадничке задруге, као и пољопривредна добра, показале y свом раду знатно боље резултате него y претходним годинама, али ипак све то није могло y озбиљнијој мери .да отклони или бар ублажи стално заостајање пољопривреде y односу на индустрију и остале области привреде. Ово je потпуно разумљиво ако имамо y виду да су, например, y 1955 општедруштвена и задружна газдинства

105

ЗНАЧАЈ И ОБИМ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ДРЖАВЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ