Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

106

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

држала само 9,6% укупних пољопривредних површина, док je 90,4% ових површина припадало приватним газдинствима (1). Ситуација ce y овом погледу није битно измевила ни y жаснијим годинама. Као што je познато, благодарећи изванредно великим напорима и знат : ним инвестиционим улагањима y оквиру индустрије и неких других грана привреде y периоду од 1947 па надаље, ми смо већ од 1956 наовамо били y стању да све већа и већа средства за модернизовањб пољопривреде. У вези с тим ми смо, разуме ce, желели да y првом реду омогућимо бржи развитак пољопривредне производње на социјалистичким газдинствима. Али, с обзиром на релативно мале површине којима су y односу на приватни сектор располагала ова газдинства, ми нисмо могли очекивати да бисмо били y стању да постигнемо одлучујуће резултате y погледу унапређења пол>опривреде само тиме што бисмо y разним облицима пружали помоћ искључиво овим газдинствима. Ми не бисмо могли да елиминишемо стално заостајање наше пољопривреде y односу на индустрију чак ни y том случају када бисмо на социјалистичком сектору пол>опривреде остваривали и најбрилЈантније резултате y вези с повећањем продуктивности рада. Одлучујући и трајни резултати y овом смислу могли су ce постићи само паралелним развијањем пољопривреде и на приватним и на социјалистичким пољопривредним газдинствима. Али при практичном спровођењу y живот једне овакве аграрне политике ми смо наилазили на бројне тешкоће. На првом месту поставило ce питање y којим облицима и на којн начин пружати потребну помоћ приватним газдинствима. Савезна народна скупштина je на свом познатом заседању, одржаном крајем алрила 1957 стала на гледиште да би, с обзиром на слабу техничку опремлзеност приватних газдинстава и ниске приносе који ce на њима остварују, било погрешно сматрати да би изоловано индивидуално сељачко газдинство могло да буде основица на којој би ce могла раз&нјати модерна пољопрнвредна производња. A уколико бисмо ce ипак оријентисали на приватна сељачка газдинства као на носиоце проширене репродукције y по.\зОпривреди и уколико бисмо y том циљу почели тим газдинствима непооредно, мимо постојећих задружних или општедруштвених газ-динстава, да пружамо помоћ y виду разних кредита, пољопривредних машина и на друге начине, онда би то значило препустити село „анархичној економској и социјалној диференцијацији". Велики део радног сељаштва био би изложен експлоатацији, a све ово би успорило процес економског и друштвеног развитка y нашој (2). Због свега тога Скупштина y Резолуцији, донетој приликом поменутог заседања, препоручује .да суштпна наше политике на селу треба да ce састоји y постепеном подруштвл.авању процеса производње и процеса nfx>ширене репродукције y Ово треба да ce оствари пре свега сталним и систематским проширивањем и јачањем средстава за производњу y оквиру социјалистичких организација и, y вези с тим, остваривањем разних облика сарадње или кооперације између инднвидуал-

(1) Економски институт ФНРЈ: Привреда ФНРЈ од 1947 —'1958. Београд. 1957, с. 171. (2) Резолуција Савезне народне скупштине о перспектлвама развитка пољопривреде и задругарства.