Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

них пољопривредних произвођача, с једне, и земљорадничких задруга н пољопривредних добра, с друге стране. Притом би ce, као што je познато, земља индивидуалних сељака обрађнвала савременим средствима за пронзводњу која су својина друштва, a приходи би ce делили y зависности од тога колико je сваки партнер уложио. На овај начин je постало могућно, 'Као што то, уосталом, показује и искуство стечено y току последњих неколико година, да ce модернизује и унапреди пољопривредна производња на имањнма индивндуалних сељака и без насилног днрања y њихово власништво над земљом. Међутим, нужно je напоменути да. je већ y овом документу истакнута потреба интервенције друштва y циљу стварања одређених услова y којима ће ce успешно м oli н развијати малопре приказанн процес модернизовања пољопривредне производње. Зато ce y закључку поменуте Резолуцпје наглашава да 6и, y циљу спровођења овакве аграрне политике, требало хитно донети законске прописе о мељиорацијама, о искоришћавању и заштити земљишта, с осигурању y пољпривреди, итд. Друштвени план иривреднг развоја Југославије за период о.д 1957 до 1961 y принципу усваја скновне концепције rope наведене Резолуције, па према томе усваја и потребу н нужност интервенције друштва y вези с развитком пољопривреде. Програм Савеза комуниста Југославије одлучно и јасно формулише потребу интервенције друштва y погледу модернизовања пољопривредне производње и социјалист.нчког преображаја села уопште и пссебно y погледу стварања потребних услова за ефикаснији утицај друштва на унапређење пољопривредне производње на индивидуалаим газдинствима. Због тога Програм наглашава да je, упркос постојању приватне земљишне својине, земља опште добро. ~3а њену рационалну обраду заинтересовано je целокупно становништво, па зато она треба да отоји под општом друштвеном контролом. Због тога друштвена заједница одговарајућом општом економском, a нарочито инвестиционом n кредитном политиком, као и разноврсним планским, државно-регулатавним и стручно-организаторским мерама непрекидно потстиче и унапређује социјалистички преображај села" (3). Сасвим je разумљиво да ми приликом доношења и спровођења y живот разних државно-регулативних мера настојимо да те мере буду y складу с економским интересима индивидуалних сел>ака, да оне учине да сељаци увиде да су такве мере економски корионе за њих, па да ce тако y сопственом интересу оријентишу на разне облике сарадње са социјалистичким пољопривредним орга-низацијама и на примену савремених 'метода y обради земље. Досад остварени резултат.и y овом погледу ооказују да обострани материјални интерес, интерес социјалистичких пољопривредних организација и интерес индивидуалних сељака, може да буде база и основна покретачка снага y даљем развијању и реконструкцији наше пољопривреде. Обим и значај овакв , их мера y оквиру пољопривреде мора y нашим садашњим условима бити шири него y другим областима привреде. Ово долази отуда што су снаге које дејствују против социјалистичког развитка

(3) VII Конгрес Савеза комуниста Југославије, Београд, 1958, с. 292.

107

ЗНАЧАЈ И ОБИМ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ДРЖАВЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ