Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

108

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

y пољопривреди далеко јаче него y другим привредним областима. „Национализацијом основних средстава y ивдустрији и другим сличним мерама ликвидирали смо сважу економску базу буржоазије и бваку могућност стихиске рестаурације капиталистичких односа y тој области [...]. У области пољопривреде je друкчије. Ту још увек доминира приватно газдинство. Ту још увек није потпуно затворена и онемогућена капиталистичка перспектива за један део газдинстава". Због тога државно-регулативне мере y тој области не могу. да имају искључиво економски карактер, него морају да носе y себи и елементе класне политике, и то онда када je реч о томе да ce спутају или y потпуности елиминишу капиталистичке тенденције или разни облици приватносопственичке шпекулације на рачун друштвених интереса (4). Због свега овога je нужво да ce y циљу обезбеђења дал>ег развитка процеса модернизације и реконструкције пољопривреде створе такви друштвено-еКономски услови на нашем селу y којима ce сама приватна својина кад земљом неће више појављивати као сметња y организовању модерне пољопривреде и подруштвљавању y почетку појединих најважнијих a касније и свих процеса пољопривредне производње. Ови ce услови код нас остварују путем разних државно-регулативвих мера, затим путем одређене инвестициане, пореске, кредитне политике и слично. Ми ћемо ce овде посебно задржати на анализирању оних облика интервенције заједнице y вези с економоким и друштвеним кретањима на селу који ce односе на начин искоришћавања пољопривредног земљишта. 11. Принципијелно узевши, модернизација пољопривреде и повећавање полоприв.редне производње претставља битан, елемеатаран друштвени интерес, па зато начин искоришћавања земљишта не може бити само ствар појединаца, индивидуалних власника земље, a тако исто ни појединих задруга, добара, итд. Заједница je код нас, као што je већ малопре истакнуто, битно заинтересована за начнн искоришћавања пољопривредног земљишта пошто од тога y великој мери зависи и развитак осталих грана привреде и обим националног дохотка, па самим тим ад тога зависе и услови живота свих наших радних људи уопште. Зато je код нас друштвена контрола над коришћењем земље неопходна. Први прописи y вези с контролом искоришћавања пољопривредног земљишта доиети су y нашој земљи већ 1945. Убрзо после дон-ошења закона о аграрној реформи и колонизацији од 23 августа 1945 била je донета наредба о обавезном обрађивању и засејавању земљишта које je оотпало под удар закона о аграрној реформи и кслонизацији, као и осталих земљишта која ce налазе под државном управом. Ови пропиои нису ce односили само на ин.дивидуалне власнике, него и на државне установе и органе власти који су располагали пољопривредним земљиштима. Наредба je прописивала да су власници земље која je обухваћена аграрном реформом (а свакако још није додељена новим корисницима) дужни да исту обрађују као и пре, a ако то не би учинили, a за то немају оправданих разлога, онда ће тр

(4) Едвард Кардељ: Проблемп социјалистичке политике на селу, Београд, 1959, с. 301, 302.