Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

учинити народни одбор. Јасно je да су ови прописи дошли као резултат напора да ce што пре обнови ратом оштећена и уназађена пољопривреда. Овим прописима ce желело постићи пре свега то да ce обраде све расположиве површине, да би ce тако произвело што више хране. У том врел!ену ce, наравно, још није могло мислити на обавезну примену неких модернијих метода y обради земље, па ce зато прописи задовољавају захтевом да ce земља обрађује као и дотад. Оваквим мерама приступа ce тек y току 1948, када ce доноси наредба о дубоком јесење-зимском орању, y којој ce предвиђа да ce морају y одређеном року дубоко узсрати сва земљишта пољопривредних добара и задруга, a тако исто и она земљишта y приватној својини .»а којима ће ce сејати сдређене индустриске културе. У послератном периоду чињени су код нас озбиљни напори y правцу освајања нових пољопривредних површина. Међутим, y исто време запажало ce да су сваке гсхдине знатне површине земље биле оставл.ене као угари или су биле сасвим необрађене. Тако, ,док je y периоду од 1930 до 1939 просечно по 413.000 ха било необрађено или под угарима, дотле су y времену од 1947 до 1956 све површине захватале просечно по 660.000 ха. У 1956 оне су износиле чак читавих 822.000 ха, што je претстављало 10,8% сд укуггних ораничнлх површина y земљи. У 1957 су ce, додуше, ове површине смањиле на 485.000 ха, али су y 1958 опет достигле 619,000 ха (5). Ово je, разуме ce, нанооило велику економску штету нашој држави, па су због тога биле предузимане разне мере да би ce елиминисала или бар ублажила ова појава. У вези с овим вал>а поменути два закона донета y току 1955 и 1957. Закон о обрађивању напуштеног земљишта, усвојен 1955, предвиђа y свом члану 1 да ce обрадиво земљиште сопственика који ce иселио или ce стално налази y иностранству, a тако исто и сопственика чије боравиште није познато, може дати на коршпћење пољопривредној организацији или појединцу y случају ако je остало необрађено y току једне гадине, a иије ce почело обрађивати ни y другој узастопној години. Одлуку о овоме доноси одговарајући народни одбор. Интересантнији je y овом погледу закон о обрађивању необрађеног земљишта, донет 25 фебруара 1957. Овај закон je интересантан не само по томе што ce односи на сва необрађена земљишта, a не само на она која припадају лицима ксја ce налазе y иностранству или чије je место боравка непознато, него и по томе што он на исцрпнији и прецизнији начин регулише ову материју, иако, наравно, не онако радикално као што ће то учинити каснији законски прописи. Тако ce већ чланом 1 намеће обавеза свим сопственицима, односно корисницима обрадивог земљишта да то земљиште морају не само обрађивати, него да га морају обрађивати бар на онај начин н на оном нивоу како ce таква земљишта обрађују y дотичном крају. Народним адборима општина ставља ce y задатак да te старају о испуњавању ове обавезе. Обрадиво земљиште које не буде обрађено за годину дана од последњег скидања плодова, a није под угаром, привремено ће ce одузети од сопственика или корисника (за време од 1 до 3 године)

(5) СГЈ 1959, с. 108,

109

ЗНАЧАЈ И ОБИМ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ДРЖАВЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ