Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

112

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

шћавање свих шихових земљишних површина. Очигледно je да te овакви основни планови садржавати и знатно шире и модерније агротехничке, зоотехничке и остале мере него што то може да садржи онај минимум мера које ће прописивати народни одбори. Уколико je реч о земљи индивидуалннх сељака, онда je ту ситуација другојачија, пошто je овде реч уствари о новим мерама и о новим солуцијама које код нас досад нису биле примењиване. Као што je и раније капоменуто, од индивидуалних власвика ce, y принципу, тражи најмачве бар то да своје земљиште обрађује онако како ce оно обрађује y жрају y ком ce налази. Уколико то власн-ик не би учинио, a за то нема оправданих разлрга, онда ce то аемљиште може ставнти под принудну управу за време од 1 до 5 година и може ce дати на корншћење пол.опривредној органиаацији или неком другом власнику. Али ако je народни одбор пршшсао одређене агротехничке или сличне мере, онда je власник, односно корисник земље дужан да те мере примени. Уколико не би био y стању да сам обезбеди примену оваквих мера, он може да са најближом пољопривредном организацијом закључи уговор на основу кога ће му та организација, по ценама и под условима који y том тренутку владају ва тржишту, обезбедити примену тих мера. Из ових одредаба произилазило би на први поглед да власник земље може склопити овакав уговор али да не мора. Уствари, интерес заједнице je да ce овакав уговор свакако склопи и тако оабезбеди савременија обрада земље.. Али да не би пол.опривредне организације дошле y изузетно повољан положај приликом склапања оваквих уговора, одређено je да, y случају да ce пољопривредна организација и власник земље не би могли споразумети о условима обраде земље, те услове одређује посебна арбитражна комисија. Треба напоменути да ce овде, с обзиром на састав те комисије, y којој ce налазе један претставник народног одбора општине и по један претставник заинтересованих страна, стварају такви услови који омогућавају да ce врши известан притисак на индивидуалне власнике да склапају и такве уговоре, например, о разним облицима кооперације, који he евентуално обезбедити испуњење прописаног агротехничког минимума, али којп неће бити y довол.ној мери стимулативни за индивидуалне земљораднике. Оваква могућност постоји утолико пре што прописи не' допуштају индивидуалном произвођачу y овој ситуацији велнки избор. Он или мора сам обезбедити спровођење одређених агротехничких мера или то мора учинитн y сарадњи с полопривредним организацијама. У противном, његова земља ce ставл>а под принудну управу. Због сзега овога народни одбори морају стално пратити рад ових арбитражних комисија и морају настојати да ce најпажл>ивије упореде и одмере интереси заједнице и пољопривредних организација, с једне, и интереси индивидуалних произвсфача, с друге стране, пошто би застрањивања y овом погледу могла довести до незаинтересованости и неповерења код индивидуалних сељака y односу на цео систем мера који je предвиђен овим законом, што би ce могло штетно одразити и y економском и y политичком погледу.