Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

2. Мере везане за искришћавање земљишта на подручју хидромелиорационих и антиерозионих система. Опште je познато да многе реке y нашој земљи нису регулисане и да оне због тога често плаве или сасвим упропашћавају велике површине најплодније земље. Исто тако немогућиост уклањања сувишннх вода и појава подземних вода наносе велику штету нашој пољопривреди. И, најзад, такође je познато да су многи комплекси гглодне земље угрожени бујицама, које су резултат некадашњег немилосрдног уништавања шума. Зато je наша земл>а y послератном вериоду улагала знатна средства y вези с изградњом разних објеката и оистема који ће служихи одбрани од поплава, наводњавању и заштити од ерозија. Досад најзначајнија улагања y ов-ом погледу предвиђена су y Друштвеном плану привредног развоја Југославије за време од 1957 до 1961, где ce планира да y овом периоду укупни радови на одбраии од поплава треба да ce обаве на простору од неких 600.000 ха, на одводњавању «а 730.000 ха и на заштити од бујица и ерозија на 17.000 ха. У ове радове треба да ce инвестира 35 милијарди динара (према само 9,6 милијарди y периоду од 1951 до 1955). Па ипак сва ова средства иеће бити ни приближно довољна за поменуте сврхе, пошто ће ce њима заштитити «ли по&ољшати заштита само на око 40% плавног земљишта и хжречиће ce ерозија тек на око 10% бујичних подручја (6). Као што ce види из свега овога, заједница ангажује огромна материјална средства y изградњу појединих хидромелиорационих система. Нажалост, ови скупи објекти нису досад били довољно рационално искориТако подаци Свкретаријата Савезног извршног већа, за пољопривреду и шумарство и Главног задружног савеза АПВ показују да ce, например, y Повардарју на 11 мелиорационих система y 1957 .наводњавало само 28%, a y 1958 само 44% од површина оспособљених за наводњавање. У Војводини на 10 оваквих система било je y 1956 наводњавано испод 10%, a y 1957 само 26% од укупних површина које су ce могле наводњавати. Слична ситуација била je и на неким другим мелиорационим системима y земљи. Посматрано y целини, последњих година ce чак « смањују укупне површине које ce ваводњавају. Док ce, например, 1955 наводњавало 97.385, a 1956 102.187 ха, дотле ce y 1957 наводњавало 82.991, a y 1958 свега 90.036 ха (7), што je овакако веома мало с обзиром на постојеће услове и .досад уложена средства. Због свега овога било je нужно приликом доношења закона о искоришћавању пољопривредног земљишта водити рачуна о свим овим чињеницама. И зато je y њему пре свега предвиђено да ce земљишта на подручју хидромелиорационих система имају обрађивати савременим агротехничким методама и, што je нарочито значајно, y окладу са средствима ангажованим y мелиорационе радаве, Да би ce све ово могло спровести y живот прописано je да привредна срганизација која управља једним одређеним хидромелкорац«оним системом мора, y сарадњи с сдговарајућим добрима и задругама, изградити основни план искоришћавања земљишта за цело прдручје

(6) Друштвени план привредног развоја Југославије 1957 —1961, Београд, 1957, с. 173, 182, 183. (7) СГЈ 1959, с. 124.

113

ЗНАЧАЈ И ОВИМ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ДРЖАВЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ