Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

114

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

т-ог система. Сви корисници пољопривредног земљишта, укључујући овде, наравно, и пољопр-ивредне организације, дужни су своје земљиште користити y складу са rope поменутим основним планом кскоришћавања земљишта. Уколико индивидуални власници или корисници земл>е исто не искоришћавају на онакав начин како je то одређеио основним планом, онда ce такво земљиште може ставити под принудну управу. С обзиром на велика инвестициона улагања y поједине хидромелиорационе објекте и на потребу њиховог рационалног искоришћавања, оваква земљишта стављају ce под принудну управу за време од 5 до 10 година. Такође je сасвимхразумљиво што сви корисвици пољопривредног земљишта на подручју појединих хидромелиорационих система морају плаћати одређену накнаду за искоришћавање одговарајућих објеката и постројења намењених заштити од поплава, наводњавању, итд. Углавном ва сличним принципима регулисано je и питање искоришћавања пољопривредног земљишта на ерозионим подручјима. Овде би требало још посебно поменути да народни одбори могу прописивати на подручју пргативерозионих система посебне мере као што су, например, примена агротехничких, односно шумскотехничких мера, привремена hah трајна забрана преоравања ливада, пашњака и сличних површина и њихово претварање y њиве с једногодишњом културом, ббавезна преоријентацнја одређених површина са једногодишњих на вишегодишње пољопривредне или шумске културе и слично. 3; Мере y вези са спровођењем арондације. Наша пољопривреда, као што je познато, одликује ce, између осталог, великом уситњеношћу и растуреношћу поседа. Например, y 1957 пољопривредне површине y нашој земљи биле су расподељене на преко 30 милиона парцела, што y нсто време значи да ce земља једног газдинства састојала просечно рд око 11 парцела (8). Ситуација ce, наравно, ннје y овом погледу изменила ни данас. Међутим, ово није случај само с поседима индивидуалних власника. Слично стање можемо срести и код пољопривредних добара. Тако су 242 пољо-привредна добра y ужој Србији поседовала y току 1955 нешто преко 90.000 ха земље која je била растурека y 16.815 одвојених парцела, a од њих само 131 добро величине од 100 до 300 ха имало je земљу_разбацану y 8.319 парцела (9). Није ништа бол>а ситуација y овом погледу ни код земљорадннчких задруга, што ce најбоље внди из следећих података. У 1956 je 575 сел>ачкнх радних задруга, колико их je онда укулно било, располагало са 215.231 ха земље, али je иста била растурена y 16.418 одвојених парцела (10). Још теже стање y погледу распарчаности и уситњеностн поседа имамо код општих земљорадничких задруга. Например, 5.664 опште seM.voрадничке задруге имале су y својим рукама y 1956 укупво 181.206 ха, a те земљишне површине биле су разбијене на 38.342 одвојене парцеле (11).

(8) Савезна народна скупштина: Стање пољопривреде и задругарства и перспектива њиховог развоја, Београд, 1957, с. 22. (9) „Билтен Удружења пољопривредних производних предузећа”, бр. 1/1956, с. 1, 2. (10) Главни задружни савез ФНРЈ: Стање задруга и задружних оргаллзација, Београд, 1957, с. 29, 31, 82. (11) Исто, с. 7, 13, 14.