Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Нема разлога веровању да ce y току последње три до четири године стање y овом погледу бнтно изменило. Није ни потребно посебно наглашаватк да ce оваква уситњеност и растуреност поседа уопште и посебно код пољопривредних организација појављује као веома озбиљна сметња y нашим напорима усмереним на модернизацију и социјалистички преображај- пољопривреде. Досадашње мере које су биле предузимане y вези с арондацијом земље као што су, например, биле уредба о арондацији државних пољопривредних добара општедржавног значаја из 1946, као и уредба о арондацији земљишта пољопривредних добара и сељачких радних задруга од 2 новембра 1951, нису, из више разлога, дале позитивне резултате. Исто тако ни покушаји y вези с обрађивањем земље по потесима путем кооперације, који су опровођени ■од 1957 наовамо и који су имали за циљ ,да на добровољној бази обезбеде груписање земљишта индивидуалних власника и тако омогуће ефикасније и рационалније искаришћавање пољопривредних машина и примену модерних метода y обради земље, такође нису дали неке об.имтаије и значајније резултате, иако су притом били забележени извесни почетни у.опеси. Имајући y виду све rope наведене елементе, закон о искоришћавању пољопривредног земљишта доноси низ прописа на основу којих треба да ce омогући справрђење арондације земље. Разуме ce да ми нисмо имали намеру да путем ових прописа комплепно и дефинитивно решимо овај изванредно сложен, деликатан и тежак проблем. Наши циљеви су y овом погледу засад релативно ограиичени, па ce зато арондација, y принципу, неће ни спроводити на свим земл>иштима и на свим подручјима, него ће то зависити од низа разних околности и услова. Тако члан 53 овог закона проглашава да ce арондација м-оже „вршити y сврху рационалнијег обрађивања земљишта, механизације пољопривредних радова, спровођења мелиорационих и противерозионих радова, омогућавања изградње економских дворишта и подизања дугогодишњих засада, као и ако би без спроведене арондације примена савремених агротехничких метода при обрађивању тога земљишта била -онемогућена ијш знатно отежана”. Начелно, закон предвиђа да ce арокдација може вршити само y корист пољопривредних организација, и то само y том случају ако површине земљишта које користе једна или више пољогаривредних организација износе више од прописаног процента -од укупне површине >пол.опривредног земљипхта y једном одређеном потесу и ако ce већи део осталих земљишта y истом потесу не обрађује y кооперацији. Закон одређује да овај процент прописују поједине републике, чиме ce желела пружити иогућност републичким органима да приликом опровођења ове мере обрате максималну пажњу на специфичне услове који ce могу појавити и који постоје y појединим крајевима (12).

(12) Поједине народне републике су углавном y првој половини 1960 кроз својб посебне законе о искоришћавању пољопривредног земљишта већ прописале ове проценте. Тако je HP Хрватска одредила да ce арондација y кориет пољопривредних организадија може спроводити ако површине зенљишта које оне користе износе више од 20%, док су HP Србија, HP Босна и Херцеговина и HP Македонија прописале да ове површине морају износити више од 30%, с тим што Босна и Херцеговина и Македонија предвиђају да на подручјима хидромелиорационих система ове површине могу износити само преко 10% од укупних површина.

115

ЗНАЧАЈ И ОБИМ ИНТЕРВЕНДИЈЕ ДРЖАВЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ