Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

116

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Изузетно ce арондација може допустити и y корист индивидуалних пољопривредвих произвођача, али само y том случају ако су исги закључили уговоре о дугорочној кооперацији и ако je примена савремених агротехничких метода при обрађивању земље омогућена и постигнута тако што je већина ових произвођача y потесу склопила такве уговоре с пољопривредном организацијом или пак тако што су такви уговори склопљени за површину која прелази одређени процент укупне површине пољопривредног земљншта y потесу. Овај процент такође прописују народне републике (13). Предлсг за арондацију подноси она пољопривредна организација са којом су такви уговори склопљени, и то уз пристанак индивидуалних пољопривредних произвођача y чију кррист арондација треба да ce спроведе. Ови протшси tie свакако дати потстрека пољопривредним организацијама, a нарочито земљорадничким задругама да настоје да придобију што већи број индивидуалних сељака да са њима склопе дугорочне уговоре о вишим облицима кооперације, јер ће тако стећи могућност да боље искоришћавају своје пољопривредне машине, пошто ће земља њихових коопераната бити концентрисана .и груписана по потесима. Али овде y исто време постоји извесна бојазан да tie неке пољопривредне организације, y намери да обезбеде за себе погодније и економичвије услове пословања и рада, настојати да по сваку цену достигну и премаше онај од стране појединих република одређени процент укупне површине за које треба да буду склопљени уговори о коаперацији и чије премашење претставља услов да 6и ce могла тражити арондација или што tie ce са више упорности него што je то потребно и економски и политнчки оправдано борити да приволе већину произвођача y потесу да склопе такве уговоре, што би y оба с чаја могло да води извеетшм облицима политичког или чак и административног притиска на индивидуалне сељаке да ступају y односе кооперације, иако они то y нормалним условима можда не би учинили. Све би то, ван сваке сумње, могло да .доведе до незгодних економских и политичких последица и да компромитује систем кооперације, која ce досад увек заснивала на принципу потпуне добровољности н обостраног економског интереса и индивидуалних произвођача и пољопривредних организација. С друге стране, ови прописи ће несумњиво стимулирати и знатан број индивидуалних сељака да ступају y односе кооперације, и то зато што tie тако бити створени повољни услови за остваривање већих прнноса на површинама које ће бити груписане. Али ce и овде може очекивати да ће ce поједини индивидуални сељаци одлучивати за ступање y кооперауију с полгопривредним организацијама y нади да tie нм на овај начин, уместо неких њихових удаљених и евентуално мање плодних парцела, бити y потесу где ce слроводи арондација припојене ближе н плодније парцеле. Ова нада може делимично бити потхрањивана и тиме што ce y цитирашш прописима ништа не говори о томе шта ће бити с овако арондираним земљишним површинама н појединим парцелама када буде нстекла важност

(13) И овде су кроз посебне републичке законске прописе већ одређени поменути проценти. Тако Je HP СрбиЈа одредила да уговори о дугорочноЈ кооперацији треба да су склопљени за nospmime коЈе прелазе 60%, док су, например, HP Хрватска и HP Босна и Херцеговина прописале да ове површине треба да пређу 50% од укугших повришна y потесу.