Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

дугорочних уговора о коолерацији. Изгледа да ce сматралс да ће цео овај мехагаизам тако сигурно и беспрекорно функционисати, да ће ce систем кооперација нспрекидно и све више пгврити, тако да ce иије ни налазило за потребно да ce предвиђају и траже солуције за такве ситуације које могу да настану онда када извесни индавидуални произвођачи ма из којих разл-ora не буду више спремни да са задругама ;И добрима обнове уговоре о кооперацији. Када ce већ говори о арондацији онда треба напоменути да приликом регулисања питања накнаде за земл.ншта која ce припајају арондацијом закон ставља y повољнији положај, земљорадншке y односу на оне који то нису, што je, мислимо, сасвим оправдано. Ово ce види по томе што ce земљорадници.ча сопственицнма припојеног земљишта даје, по правилу, на име накнаде земљиште исте културе и бонитета и што lie ce свакако настојати да им ce даду, заједно с тим земљиштем, и станбене и економске зграде ако су ce налазиле на припојеној земљи или што ће корисник арондације бити чак дужан да такве зграде подигне на другим парцелама које ce дају y замену, док ce неземљорадницима сопственицима припојеног земљишта накнада, по правилу, даје y новцу. Треба такође додати да je закон о искоришћавању пољопривредног - земљишта предввдео да најважније одлуке y вези са спровођењем арондације доносе срески народни одбори, и да ранији сопственици припојеног земљишта могу пражити да суд утврди висину накнаде за припојена земљишта. Ово je свакако учињено зато да би ce y што већој мери осигурала законитост y спровсфењу ових одлука и да би ce арондација, с обзиром на сложеност целог овог проблема и на разне реперкусије које она може изазвати на селу, изводила само тамо где заиста за то постоје сви потребни услови. 4 Мере y вези са закупом. пољопривредног земљишта. У нашој земљи знатан број индивидуалних пољопривредних произвођача због недовољне снабдевености инвентаром и радном стоком не обрађује сам своју земл>у него je даје y закуп. Исто тако своју земљу дају y закуп и они сељаци који или немају своје радне снаге или раде ван пољолривреде и делимично или y потпуности су фактички већ напустити село. Ова појава може ce срести y свим нашим пољопривредним покрајинама, a посебно je она интересантна y нашим најважнијим житородним рејонима. Например, 1957 y источној Славонији и Всјводиои газдинства величине до 3 катастарска јутра обрађују овојим средствима само 22,2% своје земље, 54% туфим запрегама, a 23,8% дају y закуп. Газдинства величине од 3 до 8 к.ј. обрађују сопственим средствима 55,3% своје земље, 25,4% туђим запрегама, док y закуп дају 19,3%. Тек газдинства величине преко 8 к. ј. успевају да 80,5% своје земље обраде својом радном стоком и инвентаром, али чак и таква газдинства 7,5% овоје земљг обрађују туђим запрегама, a 12% ,дају y закуп. (Овим подацима нису обухваћена непољогаривредна газдинства.) (14) Пољопривредна добра и земљорадничке задруге су досад углавном y малој мери корнст.иле повољне објективне могућкостн y вези с узимањем земље y закуп, тако да су исту највећим делом закупљивали и обрађивали

(14) Артур Старц: Раслојавање села и повећаше друштвенот земљишног фонда закупом и куповином земље, „Економски прегл-ед”, бр. B—9/1959,8 —9/1959, с. 555-6.

117

ЗНАЧАЈ И ОБИМ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ДРЖАВЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ