Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ничења висине закупнине могла лако проширити и на случајеве када индивидуални сељаци оклапају уговоре с пољопривредним организацијама о вишим облицима кооперације, y којима ce, као што je познато, мора прецизирати и висина закупнине или ренте коју задруге или пољопривредна добра признају индивидуалним сељацима као својим кооперантима. Занимљиво је напоменути да je законодавац, имајући свакако y виду сву деликатност и сложеност малопре додирвутих проблема, у .прелазним наређењима овластио среске народне одборе да на седници оба већа доносе одлуке о томе да ли ће ce и y којим опшвинама на закуп тшљопривредног земљишта примењивати највећи део оДредаба жоје ce односе на ово питање. Иначе, гледајући y цели/ни, треба очекивати да he rope анализираии прописи омогућити пољопривредним организацијама да кроз уговоре о закупу, које ће сжлапати с индивидуалним пољопривредним произвођачима, ррошире фондове земл>е на којима ће моћи примењивати све савремене arpoтехничке мере, што ће несумшиво допринети даљем оовећању пољопривредне производње. IV. Као што ce може закључит.и из свега онога што je досад наведено, мере интервенције друштва y вези с развитком и модернизацијом наше пољопривреде неопходне су на првом месту seh и зато што заједница током неколико последњих година, a поготову данас улаже огромна финансиска средства y ову област привреде. Наше. друштво не само да притом ,не тражи од индивидуалннх сељака никакве жртве, него им, напротив, помаже да побољшају свој материјални положај. Али, наравно, заједница тражи и тражиће од дривагних пољопривредних произвођача да на овојој земљи производе и произведу бар онолико колвко ce то може очекивати према условима који владају y њиховом крају или пак, уколико они нису y стању да то учине, онда заједница од њих захтева да сарађују са земљорадничким задругама и пољопривредним добрима и да уз њихову помоћ примене минималне агротехничке мере које су прописали народни одбори. Међутим, јасно je да свуда тамо где ce од индивидуалних произвођача тражи сарадња с пољопривредним организацијама y циљу испуњења прописаног агротехкичког минимума y вези с искоришћавањем пољопривредног земљишта или y вези с коришћењем хидромелиорационих или противерозиових система, - мора тим произвођачима б-ити обезбеђен одређен материјални интерес, и то y тој мери да им ce кроз повећање продуктивности рада повећава и њихов доходак, што ће им доказати оправданост поменутих мера. Ништа rope или штетније ce не би могло учинити, како истиче Кардељ, него ако би ce неком бирократско-технократоком интервенцијом само захтевало од ceљака да мењају свој положај, навике и обичаје, a да тиме y исто време не побољшавају свој материјални положај, него да га чак и погоршавају (15). Начелно посматрајући цео овај проблем, може ce констатовати да досад анализирани прописи закона о искоришћавању пољопривредног земљишта претстављају ефикасан инструмент y борби за модернизацију наше пољопривреде и измену друштвено-економских односа на селу. Али овај иистру-

(15) Е. Кардељ; Проблеми социјалистичке политике на селу, с. 167.

119

ЗНАЧАЈ И ОБИМ ИЕГГЕРВЕНДИЈЕ ДРЖАВЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ